BeaMiao

Излазност на изборима за посланике руске Државне думе деветог сазива након првог дана гласања износила је 29,61 одсто, саопштила је Централна изборна комисија Русије. Гласање траје три дана, до 20. септембра.

Бира се 450 посланика Државне думе, док се истовремено одржава више од 2.200 избора на различитим нивоима, на којима ће бити попуњено око 20.700 мандата и изборних функција. За Државну думу такмичи се десет странака.

Даљинско електронско гласање омогућено је у 33 региона, а за тај начин гласања пријавила су се око четири милиона бирача. У иностранству су отворена 333 бирачка места у 152 земље.

"Председник Путин нагласио је значај избора за будућност Русије, њен стабилан развој и безбедност. Позвао је грађане да искористе своје уставно право и одговорно гласају, како би резултати потврдили зрелост и отпорност руског друштва. То ће бити наш одговор онима који желе да ослабе Русију и одузму нам право да сами одлучујемо о својој будућности", рекао је Сергеј Лавров, министар спољних послова Русије.

Ово су први избори за Државну думу на којима учествују и становници Доњецка, Луганска, Херсона и Запорожја, територија које је Русија анектирала 2022. године. Украјина и већина међународне заједнице те анексије не признају.

Путин: Кијев ради све што може да спречи мир и преговоре

Руски председник Владимир Путин оптужио је Украјину да покушава да омета изборе. Као разлог је навео смрт председнице бирачке комисије у делу Запорошке области под руском контролом. Према његовим тврдњама, она је погинула у нападу на свој дом.

"Председница комисије Јелена Астанина је погинула. Представници кијевског режима говоре о миру и предлажу наставак такозваних преговора. Међутим, чинећи овакве злочине, раде све што могу да спрече и мир и преговоре", навео је Путин.

За праћење избора у Русију је, према подацима Централне изборне комисије, стигло 1.126 међународних посматрача и изборних експерата из 133 земље, као и представници 13 међународних организација.

Председница ЦИК-а Ела Памфилова навела је да је то рекордан број међународних посматрача на руским изборима. Према анализама и анкетама које преносе медији, очекује се да ће владајућа Јединствена Русија задржати доминантну позицију у Државној думи.

Средња октобарска температура имаће вредности у интервалу од 11 до 15 степени, а у планинским пределима од 6 до 10 степени.

Очекује се средња максимална температура ваздуха за октобар у интервалу од 18 до 22 степена у нижим пределима, у планинским пределима од 10 до 17 степени, док ће средња минимална температура ваздуха бити у интервалу од 7 до 11, а у планинским пределима од 3 до 7.

Очекују се до три летња дана са максималном температуром од 25 степени.

Три мразна дана, више падавина

Током октобра се прогнозира до три мразна дана, са минималном температуром ваздуха нижом од 0 степени, а на планинама од четири до 10 мразних дана.

Током октобра се прогнозира количина падавина изнад граница вишегодишњег просека, у нижим пределима у интервалу од 40 до 80 мм, а на планинама до 90 мм.

Очекује се у октобру број дана са падавинама у нижим пределима од 9 до 12 дана, а у брдско-планинским крајевима до 14 дана.

Топла јесен

На основу последњих резултата нумеричких климатских модела за сезонску прогнозу времена, у Србији се очекује топла јесен са количином падавина изнад просечних вредности. У већем делу Србије се очекује јесен са температуром за око два степена више изнад просека.

Климатски изгледи показују да ће средња температура ваздуха у нижим пределима имати вредности у интервалу од 12 до 15 степени, а у брдско-планинским крајевима од 7 до 11 степени. Током јесење сезоне прогнозира се број летњих дана у нижим пределима, са максималном дневном температуром од 25 степени и више, у интервалу од 15 до 25, а на планинама до 4 дана.

Током септембра, октобра и новембра очекује се број мразних дана, са минималном дневном температуром нижом од 0 степени, до десет у нижим пределима, а у брдскопланинским пределима од 20 до 30 дана.

У већем делу Србије се прогнозира количина падавина изнад просека, од 160 мм до 230 мм, у брдско-планинским пределима до 280 милиметара. Прогнозира се број кишних дана током јесење сезоне у нижим крајевима у интервалу од 33 до 40, а на планинама до 55 дана.

Полиција је око три сата после поноћи, након пријаве, пронашла тело жене у стану на адреси Алексе Шантића број 66, на новосадском насељу Грбавица. 

"Тамо је затечена жена стара 57 година, са вишеструким ранама нанетим хладним оружјем. Примењене су мере кардиопулмоналне реанимације, али без успеха и констатована је смрт", рекли су у Заводу за ургентну медицину.

Како сазнаје Танјуг, ухапшен је син због сумње да је ножем убио мајку.

Стан у којем се десило убиство ограђен је полицијским тракама, а испред зграде више нема полицијских возила.

Избори за чланове националних савета националних мањина расписани су за 8. новембар. Одлука о расписивању избора за националне савете националних мањина ступила је на снагу објављивањем у "Службеном гласнику", рекао је Демо Бериша.

"Ми смо у складу са законом донели одлуку о расписивању избора. Она је ступила на снагу објављивањем у 'Службеном гласнику'. Избори су за 23 национална савета који су се квалификовали и који имају законску основу да изађу на изборе", наводи Бериша.

Објашњава да је 16. септембра привремено закључен посебан бирачки списак и утврђено да 21 национална заједница испуњава услове за непосредне изборе, док ће горанска и руска заједница бирати путем електорске скупштине.

"Када је реч о електорским изборима, они се воде у Министарству за људска и мањинска права и друштвени дијалог и ми ћемо то у складу са законом завршити", каже Бериша.

За непосредне изборе поступак спроводи Републичка изборна комисија, а рокови почињу да теку пет дана од расписивања избора.

"Сви ће бити објављени обрасци и сва пратећа документација. Конкретно, за електорске изборе већ данас могу да се виде на страници Министарства за људска и мањинска права и обрасци и све остало, јер су ту рокови краћи", истиче министар.

Како проверити упис у посебан бирачки списак

Бериша објашњава да грађани на интернет страници Министарства могу да провере да ли су уписани у посебан бирачки списак.

"Са јединственим матичним бројем грађана можете да проверите да ли сте у посебном бирачком списку", каже Бериша.

Уколико нису уписани, припадници националних мањина могу да поднесу захтев надлежној служби јединице локалне самоуправе.

"Начин уписивања у посебни бирачки списак иде преко локалне самоуправе, код јединице локалне самоуправе која се бави матичном службом, доношењем једног једноставног решења и вашим изјашњавањем да желите да будете у посебном бирачком списку", објашњава Бериша.

Наглашава да упис у јединствени бирачки списак не значи да је грађанин аутоматски уписан и у посебан бирачки списак националне мањине.

"Национални савети чувају идентитет, културу, језик и писмо"

Говорећи о значају избора, Бериша истиче да национални савети имају законом утврђене надлежности које су, како каже, од великог значаја за националне мањине.

"Те надлежности су изузетно битне, од школовања, јер директан утицај на одобравање уџбеника за школовање деце од основног и средњег образовања је од битног значаја", наводи Бериша.

Додаје да национални савети имају надлежности и у областима информисања и културе, као и у очувању традиције, језика и писма.

"То су кључна питања за једну заједницу и то је изузетно добро регулисано у Републици Србији", сматра Бериша.

Као пример наводи да је Украјина од Србије тражила да представи начин на који је уредила положај мађарске националне мањине.

"Имали смо захтев, на шта смо поносни, конкретно од Украјине, да им наш пример као добар пример из праксе дамо како смо решили мађарско питање у Републици Србији, јер они имају своју мађарску заједницу", каже Бериша.

Министар поручује да је зато важно да припадници националних мањина учествују на изборима за националне савете.

"Изузетно је битно да грађани схвате да морају да користе своје право, јер самим тим заправо чувају кључно питање – свој идентитет, културу, као што сам рекао, то су елементи који их чине различитим, али при томе су изузетно битни да заједно са већинским народом можемо градити јаку Србију", закључује Бериша.

У Службеном гласнику објављено је да је Влада донела одлуку о измени Одлуке о привременом смањењу износа акциза на деривате нафте.

"У Одлуци о привременом смањењу износа акциза на деривате нафте из члана 9. став 1. тач. 1), 2) и 3) Закона о акцизама (Службени гласник РС, број 87/26), у тачки 2. речи: '20. септембром 2026. године' замењују се речима: '27. септембром 2026. године'", наводи се у гласнику.

Одлука ступа на снагу даном објављивања у Службеном гласнику Републике Србије.

Сједињене Америчке Државе и Данска саопштиле су да су постигле договор о безбедности Гренланда, чиме је решен дипломатски спор изазван претњама председника Доналда Трампа да ће силом преузети ту територију.

Шеф Беле куће је рекао да ће споразум САД омогућити "трајну контролу над безбедношћу и свим другим потребама".

Данска премијерка изјавила је да договор "јача безбедност на Арктику и у северноатлантском подручју", али није говорила о конкретним детаљима споразума које је Трамп навео у објави на друштвеним мрежама.

Трамп је у објави на мрежи Truth Social навео да споразум "неће ништа коштати Сједињене Државе" и да ће Вашингтону омогућити да "учини оно што је неопходно" како би "обезбедио и одбранио безбедност Гренланда".

Према његовим речима, споразум предвиђа да ниједан противник САД убудуће неће моћи да успостави базу, војно присуство или реализује осетљиве инвестиције на Гренланду без изричитог писаног одобрења Вашингтона.

Амерички председник је рекао да ће САД одмах започети процес развоја значајног војног присуства на одговарајућим локацијама на Гренланду и да ће у том процесу сарађивати са становницима тог арктичког подручја.

"Веома смо почаствовани и поносни на оно што се управо догодило, а све оно што је данас договорено биће од великог значаја за амерички народ. Одмах ћемо започети процес успостављања значајног војног присуства у одговарајућем делу Гренланда, а таквих делова има много. Сарађиваћемо са народом Гренланда на том развоју и изградњи. Ово решење је одлично за Сједињене Америчке Државе, Данску, Гренланд и све наше савезнике", поручио је Трамп.

Истакао је стратешки значај Гренланда и рекао да су амерички председници више од једног века били свесни његове важности, али да, како тврди, ниједан пре њега није успео да трајно реши то питање.

"Ово је остварење сна за Сједињене Америчке Државе – сна који је веома важан, историјски и посебан... Радујемо се сарадњи са дивним народом Данске и Гренланда на изградњи величанствене будућности везане за ову велику и стратешки изузетно важну територију", закључио је амерички председник.

Потписивање споразума следеће недеље на Генералној скупштини УН

Данска премијерка Мете Фредериксен потврдила је да ће споразум бити потписан следеће недеље на Генералној скупштини Уједињених нација.

Рекла је да споразум "јача нашу заједничку безбедност на Арктику и у северноатлантском подручју", док "истовремено признаје суверенитет и територијални интегритет Краљевине и право народа Гренланда на самоопредељење".

Додала је да споразум тек треба да одобре законодавци и да ће "морати да прође неопходне парламентарне процедуре како би ступио на снагу".

Дански министар спољних послова Ларс Локе Расмусен је у саопштењу рекао да би "следећа недеља могла бити добра недеља – за Гренланд, Данску и Сједињене Државе".

"Надамо се да ће период неизвесности уступити место обавезујућем споразуму који јача безбедност на Арктику и у северном Атлантику, а тиме и нашу заједничку безбедност у оквиру НАТО-а и Европе – уз поштовање ’црвених линија’ (данског) краљевства", рекао је Локе Расмунсен.

Шта договор предвиђа

Текст споразума није објављен. Би-Би-Си је контактирао Амбасаду Данске и Белу кућу. Међутим, неименовани званичник америчког Стејт департмента изнео је основне одредбе договора, без навођења конкретних детаља.

Међу договореним одредбама је и она према којој споразум не би престао да важи чак и ако би Гренланд у будућности постао независна држава.

Званичник је додао да, према споразуму, САД имају једнострано право да граде додатне војне објекте, без потребе за одобрењем Гренланда или Данске. Споразум укључује "трајна права приступа, базирања и прелета", рекао је званичник.

Такође, забрањује државама које нису чланице НАТО-а да граде базе на Гренланду и "забрањује противницима да улажу на Гренланду на начин који би могао да угрози Сједињене Државе".

Званичник је додао да је, према досадашњем стању, противницима било омогућено да инвестирају у "осетљиве секторе" Гренланда без контроле инвестиција.

Посебно је поменуо Русију и Кину, наводећи да их споразум спречава да распоређују трупе или инвестирају у "осетљиве секторе".

Пошто званични текст није објављен, није јасно по чему се тачно овај споразум разликује од споразума са Данском из 1951. године, према којем САД могу да пошаљу онолико војника на Гренланд колико желе.

САД већ имају више од 100 војних лица стално распоређених у бази Питуфик на северозападном делу те територије. Трамп тврди да је Гренланд од кључног значаја за његов план изградње одбрамбеног система "Златна купола", чији је циљ заштита САД од ракетних напада Русије и Кине, као и да би европски савезници могли да сарађују у том подухвату.

Острво има огромне и углавном неискоришћене резерве ретких земних минерала, од којих су многи од кључног значаја за технологије попут мобилних телефона и електричних возила.

Трамп је месецима покушавао да купи или анектира данску територију богату минералима, тврдећи да је она рањива на деловање противника, укључујући Русију и Кину. Чак је претио војном акцијом на Гренланду, што је изазвало оштре реакције у Данској и другим земљама НАТО-а.

Број погинулих у самоубилачком нападу на полицијски комплекс на северозападу Пакистана достигао је 31, саопштили су локални полицијски званичници.

Како се наводи, нападач се аутомобилом пуним експлозива забио у полицијски објекат док су полицајци и њихове породице обављали молитву у џамији, преноси Ројтерс.

Повређено је више од 100 људи.

Експлозија се догодила у петак у Кохату, округу у провинцији Хајбер-Пахтунхва.

Размена ватре са полицајцима

Најмање седам наоружаних нападача такође је покушало да уђе у полицијски комплекс и размењивало је ватру са полицајцима.

Шест нападача је убијено, према наводима полиције, која је саопштила и да је један бомбаш-самоубица напао оближњу канцеларију обавештајне службе.

У полицијском комплексу биле су смештене јединице полиције за борбу против тероризма, које су последњих година спроводиле операције против милитаната широм провинције.

Већина погинулих били су полицајци, саопштили су болнички званичници.

Фотографије са лица места приказују срушен спољни зид полицијских просторија и тешко оштећену џамију.

Премијер Пакистана изразио жаљење због жртава

Дим се дизао изнад места експлозије, за коју су очевици и становници рекли да се чула далеко унаоколо, након чега је уследила пуцњава.

Становници су навели да је размена ватре трајала сатима након координисаног напада.

Премијер Пакистана Шехбаз Шариф осудио је напад и изразио жаљење због жртава. Наложио је надлежним органима да убрзају спасилачке операције.

Ниједна група није одмах преузела одговорност за напад, али се сумњало да иза њега стоје пакистански талибани, формално познати као Техрик-е-Талибан Пакистан.

Председник Србије учествовао је на самиту Карпатске иницијативе у Украјини. За Србију је то прилика да отвори нове правце повезивања са земљама тог дела Европе, оценио је Александар Вучић. Реч је о тржишту од 115 милиона људи, са којима се трговина већ све више развија. На самиту је било речи и о изградњи путне инфраструктуре, енергетским пројектима, као и о размени инвестиција.

Вељко Мијушковић са Економског факултета оценио је да је учешће Србије у Карпатској иницијативи прилика да се унапреди привредна сарадња са осам земаља укупног БДП-а од 3,15 билиона долара, а изградња инфраструктуре, пре свега ауто-пута ка Темишвару, отворила би нове могућности за развој североистока земље.

Истиче да је реч о важној иницијативи која ће, заједно са Србијом, обухватити осам земаља – Пољску, Аустрију, Чешку, Словачку, Мађарску, Румунију, Украјину и Србију. Све осим Србије и Украјине, које су кандидати за чланство у Европској унији, чланице су ЕУ.

Према његовим речима, већ су дефинисана око 34 развојна пројекта, а средстава која су у њима опредељена за Србију, која је трећа по реду у тој структури, износе око 12,1 милијарду евра.

"Ово је један, да кажемо, вин-вин приступ, односно добра ситуација", рекао је Мијушковић, додајући да не постоји само перспектива увоза из тих земаља, већ и да Србија као мала и отворена економија може да извози значајан део услуга и производа на то тржиште, а домаћи инвеститори да тамо пласирају средства.

Сматра да би Србија из тих земаља могла да увози машинске делове, електрокомпоненте и поједине пољопривредне производе, док би на то тржиште пласирала део пољопривредних производа, ИТ услуге, делове за аутомобиле и каблове.

Мијушковић је навео да је Србија прошле године у Мађарску извезла робе вредне 1,5 милијарди евра, у Румунију 1,4 милијарде, а у Чешку 1,3 милијарде евра.

Нагласио је да највеће шансе за привлачење инвеститора види у области инфраструктуре и енергетике. Иако је прошле године дошло до благог успоравања страних инвестиција, то не значи да је модел исцрпљен.

"Сада када се ситуација стабилизовала и када се надам да ће бити стабилна и у периоду који следи, ми можемо очекивати даљу енергизацију тог модела", казао је Мијушковић, додајући да Немачка, као једна од централних европских економија, сада благо успорава привредне активности, па је потребно да Србија део својих операција и извоза преусмери ка другим партнерима.

Ауто-пут ка Темишвару и Коридор 11

Говорећи о ауто-путу Београд–Темишвар, Мијушковић је објаснио да је деоница од Београда до Пожеге део неформалног Коридора 11, који је, за разлику од десет паневропских коридора финансираних од стране ЕУ, иницирала Румунија заједно са Италијом. Завршетком ауто-пута до границе са Црном Гором са једне и трасе ка Темишвару са друге стране, Коридор 11 би био комплетиран.

"Важно је прво због повезивања са суседном Румунијом, али и због значајних трговачких веза које постоје између Румуније и Италије, где се очекује да ће озбиљна фреквенција саобраћаја ићи кроз нашу земљу", рекао је Мијушковић.

Подсетио је да последњу деоницу тог коридора чини поморски пут Бар–Бари, као и да је због тога што није реч о формалном паневропском коридору било потребно самостално тражити инвеститоре. Додао је да је деоница од Пожеге до Бољара до црногорске границе једнако захтевна и да се мора наставити рад на тим путним правцима.

Као важно оценио је и то што је, како је речено, са председником Румуније постигнут напредак у преговорима.

Мијушковић је навео да је поред железничког саобраћаја важно максимално користити и капацитете Коридора 7, односно пловног пута реке Дунав. Интензивирање речног саобраћаја, према његовим речима, јефтиније је решење, нарочито за превоз расутих материјала као што су грађевински материјал, песак и шљунак, а допринело би и јачању туризма кроз речне крузере.

Развој североистока Србије

Када је реч о делу Србије за који је председник Александар Вучић рекао да ће имати највише користи од иницијативе – Војводини, Браничевском, Борском и Зајечарском округу, Мијушковић је оценио да је то апсолутно тачна констатација.

"Кроз све напоре које земља ради на привлачењу страних инвестиција, а није их било мало, и даље нам фали компонента равномерности", истакао је економиста.

Указао је да су се страна улагања најчешће концентрисала у одређеним пределима, док поједини предели трпе процес депопулације, што је случај у неким областима Војводине, као и у деловима источне и јужне Србије.

"Први корак јесте инфраструктура, управо ово о чему се преговара, и долажење нових фирми. Долазак фирми и инфраструктура биће пелцер или семе на бази кога ћете моћи да развијате даље тај крај", казао је он, наводећи да би то омогућило и враћање људи у те крајеве, развој школства, здравства и осталих система.

Енергетика и диверсификација

Када је реч о енергетици, Мијушковић је рекао да је решавање питања НИС-а један од два корака потребна да би Србија могла да каже да је учинила све за диверсификацију.

Питање НИС-а, како је навео, решава се на релацији МОЛ и Руске Федерације, док ће регионална сарадња са земљама Карпатске иницијативе помоћи у другом сегменту – даљој диверсификацији рута и извора снабдевања енергентима.

"Од короне па наовамо, и у глобалним токовима, а и у пословним и геополитичким, кључни фокус је на диверсификацији, јер уколико једна тачка постане неуралгична, поставља се питање да ли имамо алтернативу", нагласио је Мијушковић.

Енергетска криза и цене

Мијушковић је рекао да је криза у Европи вишеслојна и да се сада, поред нервозе финансијских тржишта, јављају и физичке несташице, пре свега када је реч о дизелу. Навео је да су нека нафтна постројења на Блиском истоку уништена и да ће, под условом да нема даљих ратних дешавања, бити потребно време да се обнове, вероватно не пре 2027.

Оценио је да Србија за сада "врло храбро и одмерено покушава да највећи део терета пребаци на себе, одричући се дела акциза и даље не оптерећујући грађане".

"Да су цене енергената остављене реалним, оне би се уградиле у трошкове транспорта, логистике, пољопривредних и привредних производа, а затим и у малопродајне цене, што би значило озбиљан скок цена и инфлаторни притисак", додаје.

Истакао је да је стопа инфлације тренутно охрабрујућа, али да ће се стање пратити до краја године.

"Изазови су бројни, али одмереном и мудром економском политиком идемо напред", закључио је Мијушковић.

Јутрос око 4.30 возач аутобуса на линији 53 у Београду изгубио је контролу над возилом, након што је кренуо са окретнице Зелени венац. Ударио је у два такси возила и у локал на адреси Зелени венац број 6.

Докторка Татјана Илић Ћатић рекла је за РТС да је екипа Хитне помоћи интервенисала у 4.28, на лицу места је затекла пет повређених особа.

Како је истакла повређен је мушкарац од 54 године и четири девојке од око двадесет година.

"Збринути су на лице места и са лакшим повредама превезени су на Ургентни центар", рекла је докторка и додала да су се повређени налазили у такси возилу.

Пожар је обухватио површину од око трећине пешчаре, али није изгорело све на нешто више од 10.000 хектара, а са рекогносцирањем терена кренуће се оног тренутка када буде проглашено да је пожар угашен, изјавио је Марко Маринковић гостујући у емисији У ритму дана Радио Београда 1.

Снимање терена обављаће се авионом, сателитом и беспилотним летелицама које ЈП "Војводинашуме" поседује, а подаци ће бити геореференцирани у комбинацији са терестричким снимањем са земље.

"Имаћемо врло прецизну површину. У односу на површину, мапираће све квалитативне и еколошке елементе који подразумевају мониторинг и шума и заштићеног природног добра", рекао је Маринковић.

Део посла "Војводинашуме" радиће саме, а други део стручне установе, као што је Завод за заштиту природе. Прва фаза, након проглашења да је пожар угашен, подразумеваће детаљно снимање терена и попис штете – у еколошком, натуралном и финансијском смислу. На основу тога биће прописане мере за санацију.

У овом тренутку нема званичних података о штети, али је, према постојећим проценама, утврђено да је пожар захватио сва три степена заштите – први, други и трећи. То значи да има штете и на највреднијим стаништима у Делиблатској пешчари.

Капацитети санације

Када је реч о капацитетима за санацију, Маринковић је рекао да се ЈП "Војводинашуме" разликује од других предузећа по томе што има сопствене капацитете производне радне снаге.

"Имамо 1.320 запослених, сопствене производне раднике, сопствену механизацију и већину радова на коришћењу шума изводимо сопственом механизацијом", рекао је Маринковић, додајући да су познати, не само у земљи већ и у региону, по савременој механизацији, као што су харвестери и форвардери – специјализоване машине за рад у шумарству.

Тек када буде сагледан обим штете, биће процењено да ли је потребно појачати капацитете уговорима са приватним фирмама које се тиме баве.

Осим санације, ЈП "Војводинашуме" обавља и редовне послове у оквиру система – газдује свим шумама на територији Војводине, на површини од 130.000 хектара.

"Наше редовне активности обављаћемо зато што смо предузеће које има обавезу да дрвној индустрији на одржив начин испоручује све уговорене количине дрвета, као и локалном становништву огрев. С друге стране, предузеће смо које послује тржишно, дакле, немамо тај луксуз да посао може да стоји или нешто да чека", рекао је извршни директор за шумарство у ЈП "Војводинашуме".

Нагласио је да ће приоритет ипак бити санација Делиблатске пешчаре, јер су "Војводинашуме" и корисници шума и шумског земљишта, али и управљачи заштићеног природног добра.

Потенцијал регенерације

Санациони план ће, како је објаснио, предвидети технологију рада у смислу екологије и шумарства, али и кадровске и механизационе капацитете, као и временске оквире и финансијске аспекте. Пројектном документацијом биће све пописано.

Пре санационог плана потребно је прво уклонити сав ризичан материјал који може да изазове нове болести – фитопатолошка или ентомолошка обољења.

Сама санација ићи ће у три правца: најпре стабилизација земљишта – испитивање педологије, стања и потенцијала станишта након пожара; затим помоћ природној регенерацији тамо где је то потребно.

Како је објаснио Маринковић, Делиблатска пешчара је карактеристична по томе што шумски комплекси нису њена основна, темељна вредност – тамо се налазе веома вредна степска станишта која не подразумевају шуму.

"Позитивно и добар предуслов је што степска станишта имају потенцијал регенерације. Са првим кишама, на опожареним површинама видели смо нове пашњаке и нову траву. Природна регенерација ће да ради своје где је то могуће, а ми ћемо то да подржимо биотехничким мерама", рекао је Маринковић.

Додао је да багремове састојине имају јаку изданачку моћ и да ће се, уз минималну интервенцију струке, врло брзо обновити.

Трећи правац санације биће обнављање шумских комплекса – ревитализација на начин да се борове састојине и борове монокултуре, које су представљале највећи проблем у овом пожару, замене лишћарским врстама.

Од чистих састојина правиће се мешовите састојине са неколико различитих ксеротермних лишћара који могу да опстану у условима пешчаре.

"Правимо  мешовите комплексе који ће бити еколошки стабилнији и који ће уједно бити већа заштита, односно превенција од самих пожара", објаснио је Маринковић.

Мреже бунара и симулација природних процеса

У санационом плану биће предвиђене и друге мере које се не тичу директно само еколошких питања.

"Морамо да размишљамо и о водном потенцијалу. Нама се ниво подземних вода спустио на читавој покрајини. Имамо проблем јер се тамо ради о пешчари, имамо проблем са промењеним температурним екстремима", рекао је Маринковић и додао да начелно размишљају о мрежи бунара које би можда требало успоставити на Делиблатској пешчари.

Све то се, како је рекао, ради већ у припремној фази – фази испитивања и припреме – како би, када крену да раде санациони план, имали што више документације, аргумената и одговора на питања која ће бити на столу.

На опожареним површинама већ се појављују степски пашњаци који зелене, као и младице руја и багрема.

"Природа има своје капацитете и за природну регенерацију. Томе ће бити потребна подршка, али биће и оних делова које ћемо морати потпуно да симулирамо природне процесе и да радимо пошумљавање", рекао је Маринковић.

Додао је да све то мора да се ради уз услове које прописују стручне установе заштите природе, јер је реч о заштићеном природном добру.

Нема значајног угинућа животиња

На питање да ли имају податке о угинућу животиња и где се склонила дивљач, Маринковић каже да су се крупни сисари инстинктивно повлачили, као што би се и човек повукао пред ватром.

"Интервентно смо, за време док је пожар трајао и док је био јак интензитет пожара, отворили фронтове ограда из ограђених делова ловишта и капије да дивљач може да се повлачи. И то се и десило", рекао је Маринковић.

Према његовим речима, нема значајнијег угинућа на терену, односно, према извештајима које су до сада добили, нема таквих података.

Током трајања пожара, док је био јаког интензитета, успостављена су 34 појилишта и покривено близу 90 одсто пешчаре како би дивљач могла да се напаја водом.

Осим појилишта, на хранилишта је изношена сточна репа – купљено је више од 300 тона сточне репе, јер је дивљач била измештена са својих станишта, па је била потребна подршка и у води и у храни.

"Очекујем, то су територијалне животиње које ће се након пожара, односно када се сада ситуација стабилизује, полако враћати на своју територију. Мислим да ће поново бити успостављен систем", рекао је Маринковић.

На Делиблатској пешчари, како је навео, постоји матични фонд јеленске дивљачи од око 800 јединки, срнеће дивљачи око 300 јединки и дивљих свиња око 250.

Делиблатска пешчара је уједно и ловиште којим газдују "Војводинашуме", па ће се мониторинг радити и са аспекта шумарства, и са аспекта заштите природе, и са аспекта ловства – како би се пописала штета и пратила нормализација стања.

Када је реч о мањим животињама, прецизнији подаци добиће се мониторингом стручних установа, као и Завода за заштиту природе.

Брзина реаговања и екстреми

Прва ватра у пешчари појавила се крајем јула. На питање да ли се реаговало на време и да ли види неки пропуст, Маринковић је рекао да не види и објаснио зашто.

"Имамо на Делиблатској пешчари систем ране детекције пожара, као и видео-надзор и мониторинг собу која ради 24 часа", рекао је Маринковић.

Видео-надзор, додао је, постоји од 2006. године, јер је то подручје високог ризика од пожара.

Ове године, пре него што је пожар избио, систем је модернизован – уграђене су додатне термалне камере које реагују и на промену температуре и на дим.

"И први пожар је уочен системом ране детекције пожара, то је суштина“, рекао је Маринковић и подсетио да је први пожар успешно угашен 21. јула.

Међутим, временске прилике и клима били су такви да се пожар поново јавио 26. јула, 2. августа и 5. августа.

"Екстреми и ово што се десило у овом периоду било је готово немогуће. Пожари су се јављали на различитим местима", рекао је Маринковић и додао да су од 21. јула, после првог пожара, непрекидно имали људе на терену.

"Више није био потребан ни видео-надзор, него су дежурства уочавала сваки нови пожар. Људи су већ били ту, са лаким ватрогасним возилима и опремом. МУП је укључен од првог дана и све су интервенције биле благовремене", рекао је Маринковић и нагласио да је суштина у томе што су временски услови били такви да тај пожар једноставно није било могуће зауставити.

Сектор за ванредне ситуације, заједно са "Војводинашумама", успешно је реаговао у тој ситуацији, рекао је гост Радио Београда 1 и нагласио: "Ниједну људску жртву нисмо имали. Ни од цивилног становништва, ниједан објекат није изгорео. С друге стране, више од 500 људи гасило је тај пожар, нико није повређен ни у гашењу. То говори о неким резултатима организације самог посла на терену".

Првог дана су, како је навео, људи са огромним искуством из Сектора за ванредне ситуације видели о каквом се времену и терену ради и да неће бити лако зауставити пожар.

"Кад кажем првог дана, мислим на пар дана одмах, 5, 6. и 7. августа. Интервентно смо почели да радимо инфраструктуру, противпожарне пруге и просеке које смо урадили у дужини од 90 километара. Ширина тих просека је близу 150 метара, између 30, 100, 150 метара", рекао је Маринковић.

Да није било тих просека, питање је шта би било са насељима, а то су, како је нагласио, потврдили и људи из МУП-а, односно Сектора за ванредне ситуације.

"Многе ствари су урађене благовремено, јер да изградите 90 километара просека и пруга, нисте могли за дан или два. То је првог дана као задатак и закључак оперативног штаба донето и почели смо да радимо. Огроман посао је урађен, преко 30 булдожера радило је малтене 24 часа", указао је Маринковић.

Тактичко-оперативним постављањем задатака руководио је Сектор за ванредне ситуације, а више од 100 људи било је свакодневно на терену.

Превенција и заштита

На питање који су начини да се заштитимо и које мере превенције би требало увести у будућности, Маринковић каже да би, да га је неко прошле године питао да ли је овакав пожар могућ на Делиблатској пешчари, рекао да је готово немогућ.

"Са превенцијом и људима који су обучени на терену, где имамо и лака ватрогасна возила, као предузеће, плус у односу на сарадњу са Сектором за ванредне ситуације, ја бих рекао да је то готово немогуће. Међутим, овај пожар нас је демантовао", истакао је Маринковић.

Пожар је, додаје, демантовао и многе друге ствари које су успоставили, као што су противпожарне пруге ширине 120 метара.

"Био сам на терену када је пожар пребацио такву једну пругу и то је било незамисливо. Пожар је многе ствари оголио и показао нам да све ово што смо урадили, а није мало, да сва ова опрема коју имамо и ми као предузеће није била довољна да се пожар угаси", наводи Маринковић.

У будућности се, додаје, мора размишљати шта још може да се уради како би била обезбеђена боља превенција.

„До сада, све оно што је пракса, и ми имамо и међународне пројекте, дакле, ми смо примењивали све оне постулате који се тичу превенције везано за Делиблатску пешчару, али овакве непогоде које се десе су, у ствари, демантовале многе те инфраструктурне објекте и многа та решења“, рекао је извршни директор за шумарство у Јавном предузећу „Војводинашуме“.

Спасени људи и насеља

Огроман је успех то што су спасени људи и насеља, али мора се размишљати како да у будућности не дође ни до штете у шумским екосистемима, нарочито на подручјима са високим ризиком од пожара.

„Ми као предузеће имамо јако добру сарадњу. Радимо са међународним фондовима, односно фондовима Европске уније, где имамо добру сарадњу са многим развијеним земљама Европске уније, где радимо међународне пројекте. Ми ћемо све њих консултовати, гледаћемо примере најбољих пракси, шта је оно што још можемо да урадимо како би та наша превенција била још боља“, рекао је Маринковић.

Раније су вођене расправе о просекама ширине 10 или 23 метра, међутим, овај пожар је пребацивао просеке и по 100 метара.

"Да су у нормалним условима, без пожара, кренули да раде просеке ширине 100 метара на дужини, без меких путева – то нико не би дозволио. Мислили би да крче пешчару", објаснио је Маринковић и додао: "Пожар је многе ствари и питања покренуо – да ли су заштита природе и конзервациони приступ добри и да ли је боље ићи у активне мере заштите."

Према његовом мишљењу, као шумара, много је боље бити проактиван.

"Многа се питања отварају и поставићемо их свим стручним установама и научним институцијама и радити на решењу, тражити одговоре да бисмо имали свеобухватан и благовремен санациони план, односно санацију пешчаре. План је само документ према којем ћемо радити", закључио је Марко Маринковић, извршни директор за шумарство у Јавном предузећу "Војводинашуме".

Настављене су борбе на истоку Украјине. Најмање десет људи је повређено у руском нападу на Одесу, док је Кијев био под ракетним нападом, али за сада нема информација о жртвама и евентуалној материјалној штети, саопштили су украјински званичници. 

Француски председник Емануел Макрон, такође, изјавио је да је Француска током протеклих неколико недеља била мета руских хибридних напада, оценивши да се "природа руске агресије мења".

Макрон је најавио европски "план заштите" од дронова и истакао да је тражио од представника државе у департманима да повећају опрез.

Украјински председник Володимир Зеленски истовремено је на самиту Карпатске иницијативе поручио да Украјина и Пољска треба да јачају сарадњу као "пријатељи и партнери", уз оцену да је Русија њихов заједнички непријатељ.

С друге стране, градоначелник Москве Сергеј Собјањин изјавио је да је за 12 сати ка Московској области летело више од 350 дронова, али да је већина беспилотних летелица уништена на ободу региона, док су 64 оборене приликом приближавања престоници.

Председник Русије Владимир Путин, у међувремену, изјавио је да руско наоружање и војна техника спадају међу најпоузданије и најефикасније у свету, наводећи да Русија задржава водећу позицију на светском тржишту наоружања.

За то време, украјински премијер Сергиј Корецки објавио је да је та земља добила траншу од 3,3 милијарде евра из кредита Европске уније за подршку тој земљи, као и да ће Украјина средства издвојити за приоритетне потребе одбране, посебно за набавку ракета и дронова.

У другој половини рата, 1943. и 1944. године, бројни амерички ваздухопловци оборени су над Србијом. Припадници покрета отпора, уз помоћ локалног становништва, збрињавали су, лечили и скривали оборене савезничке војнике.

Операција "Халијард" организована је као ваздушни мост за евакуацију углавном америчких ваздухопловаца са окупираних територија. У Прањанима је у августу 1944. године успостављен центар за њихов прихват, а локално становништво и снаге Југословенске војске у отаџбини учествовали су у њиховом збрињавању.

На Галића пољу код Прањана изграђена је импровизована писта за евакуацију, на чијој су изградњи радиле стотине мештана. Одатле су савезнички ваздухопловци евакуисани у више наврата, док су мање евакуације организоване и са других импровизованих писта.

Према подацима америчког Одељења за стратешке операције (OSS), током операције "Халијард" спасена су 432 америчка и 80 ваздухопловаца других савезничких земаља.

Амерички историчар Јозо Томашевић, позивајући се на извештаје OSS-а, навео је да је снагама под командом генерала Драже Михаиловића спасено 417 савезничких ваздухопловаца, међу којима 343 Американца.

Значај операције "Халијард" био је и у томе што су савезнички ваздухопловци, који су се нашли иза непријатељских линија, уз помоћ локалног становништва и припадника покрета отпора извучени са окупиране територије.

Председник САД Хари Труман је 1948. године постхумно одликовао генерала Михаиловића Легијом заслуга за допринос савезничкој победи у Другом светском рату.

У Београду првог дана викенда претежно сунчано. Температура пријатна, ујутру 17, а у најтоплијем делу дана 28 степени.

У недељу ујутру понегде магла или ниска облачност. У току дана променљиво облачно и топло са дужим периодима сунчаног времена, понегде и претежно сунчано.

После подне на југозападу и југу Србије ретка појава краткотрајне кише или пљуска са грмљавином. Ветар слаб до умерен, западни и северозападни. Најнижа температура од 11 до 17, а највиша од 26 до 31 степен. 

Пролазно умерено наоблачење уз пад темепратуре очекује се у понедељак. Понегде се може очекивати киша и локалним пљуском уз могућност грмљавине, углавном на југозападу, југу и југоистоку Србије.

Ветар слаб и умерен, у току дана и јак, северозападни, увече у слабљењу. Најнижа температура од 12 до 17, а највиша дневна од 22 до 27 степени.

Уз повике "смрт Америци" и "смрт Израелу" марширали су униформисани борци на масовним владиним демонстрацијама у центру Техерана.

Како преносе државни медији, власт покреће операцију "Џанфада" (они који жртвују своје животе за Иран) и позива Иранце да се прикључе. Са државних медија стиже најава да ускоро почиње обука за руковање аутоматским оружјем.

Шеф гарде Техерана Хасан Хасанзаде рекао је да се за учешће пријавило више од 600.000 људи, а да се очекује да ће више од милион проћи обуку.

Како указује АП, добровољци би били додатни слој безбедности за моћну паравојну Револуционарну гарду и њен добровољачки огранак, Басиџ.

Нови приправници ће направити "ноћну мору“ за непријатеље Ирана, поручује вођа Басиџа Хосеин Таеб. 

У међувремену, шефица дипломатије Европске уније Каја Калас саопштила је да је поморска операција ЕУ "Аспидес“ подигла ниво узбуне на својим бродовима након напада Хута на Саудијску Арабију.

О дипломатским напорима за окончање борби у Јемену и обнављању слободе пловидбе у Ормуском мореузу разговарала је са саудијским министром спољних послова Фајсалом бин Фарханом ел Саудом.

Италија је најавила распоређивање ратних бродова како би осигурала безбедан пролаз својих комерцијалних пловила кроз мореуз Баб ел Мандеб.

С друге стране, јеменске владине снаге тврде да је у ваздушним ударима на положаје Хута на западу земље убијено 30 бораца, а 60 рањено. Наводе и да су спречиле напад Хута на њихове положаје у Кахбубу, након сукоба који су трајали више од три сата.

Не смирује се ситуација ни на југу Либана. Израелске снаге су артиљеријским гранатирањем погодиле општине Мансури и Мајдал Зун, јавила је либанска Национална новинска агенција. Експлозије су се, према истом извору, чуле током целе ноћи у Тиру и другим местима на југу Либана.

Јапански дневник "Nikkei" јавља да Сједињене Државе разматрају куповину јапанских и других страних ратних бродова како би одржале паритет с кинеском армијом, чија морнарица последњих година брзо расте. Поред борбених пловила, Американци су заинтересовани за танкере и транспортне бродове који би могли да носе оклопна возила и трупе.

Вашингтон би се таквим набавкама удаљио од вишедеценијског принципа који је уграђен и у савезни закон који налаже да војни бродови САД морају да буду грађени и одржавани у домаћим бродоградилиштима. Он и даље важи, али председник Трамп има право да ту одредбу заобиђе ако оцени да постоји национални интерес и безбедносни императив за то. Ту лежи прилика за јапанске бродоградитеље попут "Мицубиши тешке индустрије", али и јужнокорејске и турске компаније, извештавају медији у Земљи излазећег сунца ослањајући се на писање портала Америчког морнаричког института (USNI), који се специјализује за војна питања. 

Јапанске фрегате озбиљан кандидат

Јапанску војну индустрију, армију и државни врх обрадовао је недавни велики извозни успех остварен у Аустралији. Наиме, влада у Канбери је раније ове године званично поручила 11 јапанских вишенаменских фрегата класе "могами", чија се укупна вредност процењује на око 14 милијарди америчких долара. 

Сада се, судећи по интервјуима са званичницима америчке ратне морнарице које су обавили новинари поменутог листа, за јапанске бродоградитеље отвара ново велико тржиште. Притом, управо су те високоаутоматизоване фрегате с релативно малом посадом – које носе један хеликоптер и дронове, те су наоружане крстарећим ракетама, противавионским пројектилима, торпедима и минама – јапански адут за крупни амерички финансијски колач. Трампова влада је, рецимо, само за фискалну 2027. годину издвојила 66 милијарди долара за пројекте у војној бродоградњи који би требало да уроде набавком 34 пловила.

Јапанци се, међутим, у амбицији да зараде на продаји бродова америчкој морнарици, сучељавају са два противкандидата – реч је о јужнокорејским фрегатама класе "чунгнам" и турским фрегатама класе "Истанбул".

Иначе, фрегате страног порекла у америчкој морнарици би требало да на себе преузму задатке као што су патролирање и пратња других пловила мирнијим морима и тако олакшају терет домаћим разарачима класе "Арли Бурк", који, мада су опремљени за сложене борбене мисије, сада извршавају задатке које могу да обаве и други, мање скупи и моћни бродови. 

Аларм у Вашингтону

Сједињене Државе су током Другог светског рата просечно градиле више од две хиљаде разних бродова годишње, али је од половине педесетих година примат у светској бродоградњи најпре преузео Јапан, да би трон у тој грани индустрије почетком овог века најпре прешао у руке јужнокорејских, а онда и кинеских бродоградитеља. 

Илустрације ради, кинеска бродоградилишта ове године, рачунато у тонама носивости, имају поруџбе за преко 50 одсто цивилних пловила света. 

Кинези, дакле, последњих година имају производни капацитет који је око 200 пута већи од америчког, што се одражава и на војску. По подацима јапанског Министарства одбране, број кинеских разарача и фрегата у последњих четврт века скочио је чак седам пута. 

Због убрзаног раста кинеске морнарице, САД још од владе председника Џоа Бајдена траже начина да приволе јужнокорејске и јапанске компаније да се укључе у оправку, ремонт и одржавање америчких ратних бродова. 

Палицу је преузео Трамп у свом другом мандату – он је претњом високим царинама на увоз јужнокорејских производа (пре свега аутомобила и чипова) успео да присили Сеул да обећа дивовско улагање од 350 милијарди долара у америчку привреду у наредних неколико година. Од тога, чак 150 милијарди би требало да се улије у америчка бродоградилишта и допринесе њиховог физичком проширењу и технолошком унапређењу. Један конкретан резултат већ је остварен (још за време Бајденове владе) – реч је о куповини бродоградилишта у Филаделфији, где би нови јужнокорејски власници требало да годишње продукују двадесетак пловила.

Но, реализација инвестиција и ревитализација читавог сектора бродоградње захтева време, а америчкој војсци и држави се жури јер Кина страховитим темпом гради нове бродове. Услед тога поморска војна вага у региону Источне Азије, у којој један тас чине САД и њени бројни локални савезници попут Јапана, Филипина и Аустралије, а повремено и Канада и европске чланице НАТО пакта, све више нагиње на кинеску страну. Зато се сада намеће потреба да америчка морнарица убрза сопствено опремање тако што ће просто купити пловила туђе производње. 

Конкретно, њен и план владе у Вашингтону је да се у иностранству најпре набаве по два готова брода, а остатак контингента потом изгради у самим САД, чиме би се и подигао темпо наоружавања и остварио трансфер најновијих технологија, проширивање домаћих производних капацитета и запошљавање домаће радне снаге.

По писању јапанске штампе, у Вашингтону би одлука о томе који страни бродови ће бити купљени требало да буде донесена до половине новембра.  

Демократе у америчком Конгресу покренуле су ове недеље истрагу након извештаја да је Умар Кремљов платио стотине хиљада долара за свадбене свечаности Трампа Млађег на Бахамима у мају, преноси Ројтерс.

Кремљов, који је председник Међународне боксерске асоцијације, према писању ПроПублике, финансирао је трошкове свадбене прославе.

Трамп је новинарима рекао да је питао сина о тим наводима и да му је он одговорио: "Не, враћам му новац, тата".

Трамп је додао да је тај разговор вођен пре извесног времена и да ће његов син вратити новац.

Амерички председник је раније, када су се појавили први наводи о финансирању прославе, рекао да не познаје Кремљова.

Доналд Трамп Млађи и његова супруга Бетина Трамп објавили су недавно на Инстаграму да је њихову свадбену прославу на једном приватном острву на Бахамима делимично финансирао руски олигарх Умар Кремљов.

У објави на налогу Бетине Трамп, коју су обоје потписали, наводи се да је Кремљов "драги пријатељ" који им је "веома великодушно пружио две невероватне ноћи славља након венчања".

"Био је то изузетно великодушан венчани поклон од пријатеља, и нешто на чему смо били и остали невероватно захвални. Несрећно је што се нешто тако лично и срећно може претворити у нешто политичко или злокобно само због тога ко је неко или одакле долази. Пријатељство не захтева политички мотив. Великодушност не долази аутоматски са дневним редом. А понекад је венчани поклон једноставно венчани поклон", наводи се у објави.

Непосредно пре венчања, Кремљов је од руског председника Владимира Путина добио "Орден пријатељства" а, према писању кинеских државних медија, пратио је Путина у Кини као део руске делегације.

Трамп Млађи је и раније био у жижи интересовања јавности због својих веза са Русијом.

Током предизборне кампање 2016. године, његов састанак са руском адвокатицом Наталијом Веселњицком у Трамп кули био је предмет интензивних истрага савезних и конгресних истражитеља, који су испитали да ли је Трампов предизборни тим координирао са Русијом, како би се мешао у изборе.

Полицијска управа Ниш саопштила је да су припадници МУП-а по налогу Основног јавног тужилаштва у Нишу ухапсили М. Ј. због постојања основа сумње да је извршио кривично дело изазивање панике и нереда, док је против Б. И, такође из Ниша, осумњиченог за исто кривично дело, поднета кривична пријава у редовном поступку.

М. Ј. се сумњичи да је јуче са свог профила на друштвеним мрежама делио неистините информације да је малолетни ученик једне средње нишке школе донео пиштољ у школу и да има "списак за одстрел", што је изазвало узнемирење родитеља и ученика, наводи се у саопштењу.

Ову објаву је, како се сумња, преузео са профила Б. И. који је био доступан мањем броју људи.

М. Ј. је одређено задржавање до 48 часова и он ће, уз кривичну пријаву, бити приведен основном јавном тужиоцу у Нишу.

Раније данас, због могућег кршења права ученика Економске школе у Нишу поводом медијских навода да је ученик те школе донео пиштољ у школу и да је говорио да има "списак за одстрел" ученика, Заштитник грађана Зоран Пашалић покренуо је поступак контроле рада те школе.

Изборна листа је проглашена након што је подносилац изборне листе кандидата за народне посланике отклонио недостатке листе, односно доставио најмање 67 недостајућих правно ваљаних изјава бирача који подржавају ту листу.

За проглашење изборне листе потребно је 10.000 правно ваљаних изјава бирача.

Члан Републичке изборне комисије Бранкица Јовић подсетила је да је РИК закључком од 16. септембра наложила коалицији Народна Србија, подносиоцу изборне листе кандидата за народне посланике, да у року од 48 часова од објављивања закључка на веб презентацији РИК-а отклони недостатак изборне листе који је сметња за њено проглашење.

Јовић је додала да је овлашћено лице подносиоца изборне листе данас у 11 часова доставио изјаве бирача који подржавају ту изборну листу и списак тих бирача на прописаним обрасцима.

"Прегледом достављене документације утврђено је да је у достављеном списку бирача уписан 191 бирач који подржава изборну листу, док је пребројавањем достављених изјава бирача утврђено да је достављена 191 изјава, од којих је за две утврђено да нису правно ваљане, није било потписа, односно печата оверитеља, те их је лице које је поднело додатну документацију повукло", навела је Јовић.

Како је додала, накнадном провером списка бирача, из којег су изузета два лица чије су изјаве повучене, утврђено је да једно лице није уписано у јединствени бирачки списак.

"С обзиром на наведено, укупан број новоподнетих правно ваљаних изјава бирача који подржавају изборну листу је 188. Утврђено је да је подносилац изборне листе поступио по налогу и закључку РИК-а, односно у целости отклонио недостатак који је био сметња за проглашење изборне листе, тако да су се стекли законом прописани услови да РИК донесе решење о проглашењу те изборне листе", рекла је Јовић.

Коалиција Народна Србија предала је изборну листу 15. септембра и најавила њено повлачење. 

"Републичка изборна комисија је званично прогласила нашу листу, сада су се стекли и услови да се званично повучемо. То ће бити урађено најкасније до понедељка", казао је Фонету Александар Јовановић Ћута, један од лидера те опозиционе коалиције.

Изборна листа под редним бројем осам носи назив "Аутентична десница - др Милош Јовановић - Нови ДСС - Монархисти, Српска коалиција - Нада, Национално демократска алтернатива, Нова демократска странка Србије, Покрет за Краљевину Србију, Одважно српски".

Члан Републичке изборне комисије Бранкица Јовић рекла је да је та коалиција предала РИК-у изборну листу са 250 кандидата за народне посланике Народне скупштине јутрос у 09.15.

Уз изборну листу, како је навела Јовић, достављена је и изјава о намери коришћења средстава из јавних извора за покриће трошкова изборне кампање, као и списак бирача који подржавају изборну листу у електронском облику, у који је уписано 10.712 бирача.

"Пребројавањем достављених изјава бирача о подржавању изборне листе утврђено је да је достављено 10.605 изјава, од којих је за 43 утврђено да нису правно ваљане. Није било потписа бирача или оверитеља, није било датума овере или печата оверитеља или потписа оверитеља, те их је лице које је поднело изборну листу и повукло", рекла је Јовић.

Додала је да је накнадном провером списка бирача, из којег су изузета 43 лица чије су изјаве повучене, утврђено да 122 лица нису уписана у јединствени бирачки списак, да су четири лица подржала два или више пута исту изборну листу.

"С обзиром на наведено, укупан број правно ваљаних изјава бирача који подржавају изборну листу је 10.436, узевши у обзир чињеницу да је број достављених изјава бирача који подржавају изборну листу мањи од броја бирача уписаних у списак бирача. У складу са наведеним, сматрамо да су се стекли сви услови да Републичка изборна комисија прогласи ову изборну листу", изјавила је Јовић.

Изборна листа испуњава и услове Закона о избору народних посланика у погледу заступљености полова на изборној листи, а уз њу је приложена и сва законом прописана документација и правно је ваљана.

Коалиција "Аутентична десница - др Милош Јовановић", коју чине Нови ДСС и Монархисти, предала је РИК-у листу кандидата.

Милош Јовановић истиче да се они спремају да преузму одговорност за вођење ове државе.

"Ово је у том смислу благи тренинг у односу на све оно што људи који буду водили државу морају да истрпе од притисака са разних страна споља. Не сумњам у нашу победу", рекао је Јовановић.

Листа "Ивица Дачић - фактор стабилности" истиче предности оних који је предводе.

Славица Ђукић Дејановић наглашава да је 36 година постојања СПС гарант сигурности, за то да на челу са Ивицом Дачићем имају изузетно квалитетне, професионалне, стручне кадрове, да имају искусне политичаре и топле људе. То су, како каже, они који умеју да пошаљу и професионалну и државничку, а посебно породичну поруку.

Студентска листа - студенти побеђују на југу Србије представила је свој програм.

Слађана и Милош Марковић кажу да данас на југу Србије представљају студентски план на више од 50 локација у скоро 30 општина.

"Залажемо се за равномеран развој Србије и транспарентно доношење одлука. Кандидати са студентске листе заједно су се припремали да нам се прикључе у овој, али и наредним акцијама широм Србије како бисмо заједно испред листе Студентска листа - студенти побеђују разговарали са грађанима о нашем програму", навели су они.

Листа "Александар Вучић - Уједињена Србија" подсећа на урађено.

Ана Брнабић каже да су у последњих 10 година стварали економију која је заснована на знању, на иновацијама, на науци и на креативности.

"Стварали смо послове за младе образоване људе. Ми не смемо да дозволимо да Србија буде међу земљама губитницима као што је некада била. Морамо да се боримо за генерације које долазе иза нас. Нису нам потребне блокаде. Нису нам потребни људи без лица. Ми морамо да наставимо да радимо да Србија буде земља победница", поручила је Брнабић.