BeaMiao

Професор Медицинског факултета Универзитета у Приштини са седиштем у Косовској Митровици Југослав Гашић рекао је да је од 14. марта, када је објављено да је изласник Европске уније за дијалог Београда и Приштине Петер Соренсен отишао у Приштину, а не у Београд и када је најављено да ће имати годину данa олакшица, добио информацију од "упућених" да ће их "угасити".

"Ово што се десило нас је изенадило, нисмо очекивали да ће држава Србија прихватити ову ствар и рећи 'узмите ту документацију'. Ово је сада једна локална анестезија које има трајање годину дана, а након годину дана, нама ће извадити орган. Не смемо то да дозволимо", поручио је Гашић.

"Српске образовне институције нису препознате у складу са прописима такозваног Косова"

Сарадник у настави Правног факултета Универзитета у Београду Василије Марковић истакао је да ће приштински закон о странцима значајно отежати рад једине две преостале институције српског народа на КиМ - образованог и здравственог сектора, јер ће подразумевати да у поступку пријаве боравишне дозволе, професори и студенти приложие доказ о основу боравка.

"Тај доказ о основу боравка, у случају професора и студената, може подразумевати радну дозволу. Међутим та радна дозвола неће бити валидан доказ у правном поступку пријаве боравишта, зато што српске образовне институције нису препознате и нису акредитоване у саклду са прописима такозваног Косова. То је једна страна проблема", навео је Марковић.

Он смтара да је други проблем то што постоји основ за одбијање захтева за пријаву боравка јер се може десити да се за људе који улазе на КиМ може оценити и да представљају проблем по јавну безбедност и јавни поредак.

Према његовим речима, из угла приштинских власти српски универзитети су "страно тело које угрожава целовитост правног поретка Косова".

"Процес уз подршку спољнополитичких фактора"

Доцент Факултета за образовање учитеља и васпитача Универзитета у Београду Немања Каровић рекао је да српски предшколски и основношколски систем очекује иста судбина као и све друге српске институције на том простору.

"Основна тежња приштинских власти још од проглашења такозване независности била је да на све могуће начине - а то значи и насилне и репресивене и административне - уклони сваки елемент српске државности на том простору", рекао је Каровић.

Према његовим речима, то је процес који траје дуго и постепено, уз снажну подршку спољнополитичких фактора и процес на који српска власт годинама нема адекватан одговор.

"Мрачани су планови приштинских власти којима би било сасвим свеједно и да сви Срби оду са КиМ. Мрачан је и европски поглед на то питање, а мрачан је и начин на које наше власти приступају решавању и разматрају овако важних и темељних државних и националних проблема, јер они томе не приступају на један озбиљан политички и дипломатски начин, већ пре свега, медијски", рекао је Каровић.

Сајам аутомобила ове године бележи рекордни број излагача чак 216, а посетиоци сајма, чини се, имају своје фаворите, аутомобиле за десетак хиљада евра. 

Неки разгледају, неки купују, а једна ће се дама, по свој прилици, данас кући вратити новим колима. "Допада ми се аутомобил. Вероватно купујем", рекла је она.

Поред аутомобила овде је и велика понуда мотоцикала, квадова, пратеће опреме и моторних уља.

"Што се тиче самих путничких аутомобила и лаких комерцијалних возила, укупно је презентовано 50 брендова са чак 73 премијере, а што се тиче мотоцикала и АТВ возила имамо 82 бренда са 70 премијера", каже Борис Ћосовић из Српске асоцијације увозника аутомобила и делова.

Апсолутна звезда сајма је "астон мартин". Кошта пола милиона евра. Додуше, не продаје се, ту је само да позира и мами уздахе. Зна Џејмс Бонд шта ваља.

Највише се купују кинески аутомобили

У Хали 2 у којој су изложени кинески аутомобили, највише се купује. Одлични аутомобили за десетак хиљада евра. Јапанци су хтели да открију у чему је тајна тако повољних цена кинеских аутомобила. Годину дана су се бавили истраживањем.

"Узели су 11 најпознатијих кинеских аутомобила, расклопили их и схватили да су сви делови исти, да је материјал исти. Кинези имају посебну технологију, а технологија се заснива на томе да је фабрика на једном месту. То значи да се све производи у оквиру једне фабрике, у оквиру једне ограде и зато су њихови аутомобили конкурентни", наводи Драган Милутиновић, председник Асоцијације аутомобилских новинара.

Сајам траје до уторка, 24. марта. Ту можете пронаћи све што иде на два и четири точка, а ту су и помоћни точкићи.

Шетњом кроз центар престонице, родитељи и деца са Дауновим синдромом пети пут нас упознају са "хромозомом љубави". Додатни 21. хромозом који имају људи са овом сметњом ментално их задржава на дечјем узрасту.

"Хромозом вишка им даје и вишак љубави коју деле свуда около. Уколико сте добар човек и приђете им на нормалан начин са љубављу, ту љубав ће вишеструко узвратити", прича Марија Марјановић, мајка детета са Дауновим синдромом.

Према њеним речима, искуство са дететом са сметњама у развоју је специфично.

"Не могу да кажем да је лако, изискује пуно труда целе породице. Особе са Дауновим синдромом нису много различите од нас – више смо слични него различити", каже Марјановићева.

Симбол различитости су и распарене, шарене чарапе. У знак подршке носили су их и родитељи деце са другим сметњама у развоју, који су организовали пријатељску утакмицу на Ади. Подршку су пружали и плетењем чарапа.

Да могу и да глуме и певају, доказали су представом изведеном у Књажевско-српском театру „Јоаким Вујић“ у Крагујевцу.

"Битно нам је да покажемо шта све могу, као и да анимирамо људе који своју децу остављају у домовима и не воде их у удружења нити их активирају", истиче Биљана Радовановић, председница удружења "Даун" Крагујевац.

Председница Савеза удружења за помоћ особама са Дауновим синдромом, Снежана Миливојевић, указује да они изгледају као деца која добро функционишу, али им је потребна помоћ и изискују асистента уз себе.

"Особе које заврше школу остају код куће јер, нажалост, дневни боравци су у минусу и тамо се чека на ред", каже Миливојевићева.

Када остану код куће, губе потенцијал да раде и буду активни чланови друштва. Да су за то способни доказује кафић "Даун" у Крагујевцу, у коме посетиоцима измамљују осмехе већ две године.

Одбацујући тврдње опозиције да је пут Албаније ка Европској унији блокиран, премијер Албаније Еди Рама је на недавној конференцији за новинаре изјавио да текст, који је објавио са председником Вучићем, не значи одустајање од пуноправног чланства, већ покушај да се процес интеграција убрза и учини конкретнијим за грађане региона у тренутку када је проширење често условљено унутрашњим политичким односима у државама чланицама.

Еди Рама наводи да су, примера ради, 2027. године избори у Француској и указује на неизвесност будућих политичких ставова.

"Француска је кључна држава и она мора да ратификује чланство нове државе. Не зна се какав ће став имати следећи председник. Због тога сматрам да треба размишљати и о алтернативним моделима интеграције, док земље кандидати чекају пуноправно чланство. Та идеја не подразумева промену европских уговора, нити укидање права вета. Ради се о могућности привремених билатералних аранжмана између ЕУ и нових чланица", каже Рама.

Истраживач у Центру за међународне стратешке студије у Тирани Герта Заими сматра да предлог премијера Албаније Едија Раме, који је раније изнео да Тирана одустане од права вета ако је Европска унија прими у чланство, није случајан, јер се појавио у моменту када се Европљани суочавају са великом дилемом шта да раде са малим земљама Западног Балкана.

Герта Заими објашњава да постоји дилема да ли ове земље треба да уђу у ЕУ са правом вета или да се тај принцип заобиђе.

"Рамин предлог није нешто лично, тако да не верујем да је направљен без консултација са ЕУ. Мислим да је његов предлог одговарајући начин да се избегне велики европски проблем, док земље Западног Балкана имају интерес за интеграцију. Не мислим да је то лоша идеја", каже Герта Заими.

С друге стране, поједини аналитичари сматрају да питање чланства без права вета треба пре свега да решавају саме државе чланице Уније, док земље кандидати треба да се фокусирају на достизање европских стандарда.

Бледиан Кока истиче да циљ није формално чланство без суштинског напретка.

"Циљ није да имамо чланску карту и да то покажемо као изборну победу, а да се не постигне бољи квалитет живота наших грађана. То не служи Европској унији, а још мање земљама које теже чланству попут нас. Стога, притисак не би требало да буде на питању вета. Не верујем да Албанија има снагу да промени одлуке Немачке или Француске са правом вета, а ни Црна Гора, Северна Македонија или чак Србија, ако би предузеле овај корак", каже Бледиан Кока, главни и одговорни уредник СИРИ ТВ.

И док траје дебата међу аналитичарима и политичким актерима, влада у Тирани поручује да је на истом правцу – пуноправно чланство Албаније у Европској унији.

Европске интеграције остају део дугорочног плана развоја земље и централна политичка тема владе премијера Едија Раме, који је на претходним изборима освојио четврти мандат под слоганом "Албанија до 2030. у ЕУ само са Едијем". 
 
 
 

Пумпе у Србији добро су снабдевене свим дериватима, потражња јесте повећана, али углавном нема гужви. Ипак, возаче брине глобална неизвесност.

"Преживели смо много тога и ово ћемо највероватније. Биће поскупљења, морамо да издржимо некако. Не знам шта ће бити", кажу грађани.

Снабдевеност и контрола цена је и циљ мера које је држава до сада предузела, а то су привремена забрана извоза нафте, бензина и дизела, повлачење за сада првих залиха – 40.000 тона најпродаванијег дизела и додатно смањење акциза.

Професор Економског факултета Велимир Лукић каже да су мере државе са акцизама примерене и усмерене на ублажавање удара на грађане и привреду.

Објаснио је да ако се држава одрекне 61 одсто од нечега, што прерачунато у евре износи око 2 милијарде на годишњем нивоу, то је веома крупан издатак за буџет.

Међутим, како каже, упркос томе стање нашег јавног дуга говори да ми имамо слободног простора за додатно задуживање, а да тај дуг превише не поскупи.

Љубодраг Савић, економски стручњак, каже да ништа не зависи од нас и да је све тешко дугорочно предвидети.

"За данас до сутра је могуће планирати, за месец дана можда реално, преко тога врло тешко“, рекао је Савић.

Цена барела 112 долара

Нафта типа "брент", која уз вишеструко увећане цене увоза готових деривата и курс долара утиче и на ценовнике на пумпама и у Србији, ову седмицу завршила је са ценом барела од 112 долара. Даља кретања на светском нафтном тржишту тешко је предвидети, а Србија има и додатну муку због нерешеног питања санкција НИС-у.

Жељко Марковић указује да резерве треба чувати док постоји производња.

"Причали смо да је веома важно да рафинерија ради, јер кад рафинерија ради онда имамо нове деривате који су прерађени, који излазе на тржиште, а резерве можемо чувати. Резерве се управо и чувају за овакве ситуације када имате отежано снабдевање", рекао је Жељко Марковић, стручњак за енергетику из Савеза енергетичара.

У Љубљани на пумпама нема дизела

И поред оштрих мера, укључујући све чешћа ограничења точења до 30 литара, европске земље све теже обуздавају цене на пумпама. Због све веће потражње, пумпе широм Словеније овог викенда суочавају се са несташицама горива – пре свега дизела. Словеначка влада тврди да горива има довољно, али да је проблем са транспортом и да ће за те намене ангажовати војне капацитете.

Дописник РТС-а из Словеније Владимир Банић каже да је у Љубљани забележена неуобичајена ситуација – на пумпама нема дизела.

"На пумпама су, готово свим у Љубљани, тачније на пиштољима за дизел гориво пребачене жуте заштитне навлаке што је знак да дизела нема. Возачи су развили апликацију преко које сазнају на којим пумпама има још увек дизела, на којим нема дизела, где има бензина“, рекао је Банић и додао да је то за сада једини начин информисања у ишчекивању одлука владе о стабилизацији тржишта.

Британски медији преносе да возачи на шкотским острвима овог викенда нису могли да напуне резервоаре јер су пумпе остале без горива. Због кризе расте потражња, залихе се троше, а лоше време успорило је танкере.

Национални план за несташицу горива у Великој Британији предвиђа могућност скраћења радног времена пумпи, снабдевање приоритетних потрошача, ограничење количина за грађане, смањење брзине на путевима и рад од куће.

Шпанија снижава ПДВ на гориво

Шпанија је донела 80 мера за сузбијање кризе као последице све скупљег горива.

Премијер Педро Санчез каже да ће Шпанија снизити ПДВ на гориво на минимум.

"То ће резултирати смањењем до 0,30 евра по литру, у зависности од врсте горива. Укратко, веома, веома сам љут због ситуације са којом се свет суочава и ситуације у коју нас воде одређене одлуке и одређене владе“, рекао је Педро Санчез.

"Цене стално расту и расту, и постаје све скупље и скупље. Све што могу да ураде да помогну је одлично. Плашимо се да мере неће покрити сва повећања. Дакле, наставићемо да трошимо више", кажу грађанои Шпаније.

Сједињене Америчке Државе на месец дана су укинуле санкције на куповину иранске нафте на мору, што ће омогућити пуштање око 140 милиона барела и смањен притисак на снабдевање глобалног тржишта.

Уз оцену да је то "амерички психолошки трик", Иран одбацује те тврдње и негира поседовање нафте у међународним водама.
 
 

Прогноза времена, упозорење и вероватноћа остварења опасне појаве
(Извор: РХМЗ)

22.03.2026. Недеља: Ујутру хладно са слабим приземним мразем, а понегде се очекује и слаб мраз на 2m висине, у већем делу земље претежно ведро, само на истоку облачно, местимично са слабом кишом. Током дана променљиво облачно са сунчаним интервалима, а слаба краткотрајна киша се очекује тек понегде у брдско-планинским пределима, док ће у вишим планинским пределима провејавати слаб снег. Ветар слаб и умерен, на истоку Србије повремено и јак источни и југоисточни. Најнижа температура од -1 до 6, а највиша од 10 до 15 степени.

23.03.2026. Понедељак: Умерено облачно са сунчаним интервалима, а слаба краткотрајна киша се очекује понегде у брдско-планинским пределима, док ће у вишим планинским пределима провејавати слаб снег. Ветар слаб и умерен, на истоку Србије повремено и јак источних праваца. Најнижа температура од 2 до 7, а највиша од 13 до 16 степени.

24.03.2026. Уторак:Умерено облачно са сунчаним интервалима, а слаба краткотрајна киша се очекује понегде у брдско-планинским пределима, док ће у вишим планинским пределима провејавати слаб снег. Ветар слаб и умерен, у планинским пределима краткотрајно и јак северни и североисточни. Најнижа температура од 2 до 6, а највиша од 13 до 17 степени.

25.03.2026. Среда: Мало до умерено облачно са дужим сунчаним интервалима. Ветар слаб и умерен, северни и североисточни, увече у скретању на југоисточни. Најнижа температура од 2 до 7, а највиша од 14 до 18 степени.

Прогноза временa за наредних пет дана (од 26.03.2026. до 30.03.2026.)
У четвртак пре подне претежно сунчано, после подне и увече постепено наоблачење које ће на северу и западу условити кишу. Затим умерено до потпуно облачно и хладније, местимично са кишом, у планинским пределима југозападне и јужне Србије са снегом.

Председник Србије и члан Председништва СНС-а Александар Вучић изјавио је да је захвалан људима који су сачували Србију од напада и споља и изнутра и поручио да им Србија никада то неће заборавити.

Вучић је на скупу Српске напредне странке у Београдској арени, уочи локалних избора у 10 локалних самоуправа, рекао да је прошле године било тешко време.

"Било је тешко време пре више од годину дана, велико бреме за Србију, нападнути смо били и споља и изнутра. У дану када су хтели да коначно сруше Србију, када су желели да изврше државни удар, када су многе државне институције прешле на страну против државе, када су многи мислили да ће страни интереси бити остварени и Србија бити на коленима, ви сте стали у центар града и рекли ми смо на бранику отаџбине, не дирамо никога али смо ту. Хвала што сте сачували и одбранили Србију и трактористи који су остали без машина и ви који сте само гледали. Хвала вам, Србија вам то никада неће заборавити", рекао је Вучић.

Александар Вучић је додао да је обишао целу Србију, да је путовао по свету где се састао са многим светскум лудерима, али да је увек највоше волео када слети на један од аеродрома у Србији, када разговара са људима, слуша људе, шта говоре и сазна о њиховом проблемима како би се они смањили.

Истовремено он се присутнима захвалио на дочеку и истакао да такву атмосферу "никада у каријери није доживео".

"Никада овакву атмосферу нисам видео и хвала вам много. Хвала вам на величанственом дочеку", рекао је Вучић.

Вучић је истакао да је политика СНС-а интерес Србије, а то су су добри односи и са Истоком и са Западом.

"Наша политика је политика мира, стабилности, безбедности. Наша политика је политика земље која се налази на европском путу. Морамо да будемо посвећени тим вредностима и морамо још много тога да урадимо", рекао је Вучић.

Председник Србије је истакао да ће држава свакога дана напорно радити на подршци српском народу на простору Косова и Метохије, истичући да је КиМ српска земља, коју нам нико не може отети без обзира на све што говоре светски моћници.

Поручио је кандидатима коалиције окупљене око те странке за локалне изборе 29. марта у 10 градова и општина да се боре, раде и слушају људе и навео да сваки грађанин жели промене који може Србију и његов град, општину, село, да доведе на виши квалитет живота.

Министарство унутрашњих послова саопштило је данас да на "пријављеном јавном окупљању у Београдској арени учествује око 70.000 грађана, од чега је у хали присутно око 32.000 грађана, док је у непосредној зони хале присутно око 38.000 грађана".

Окупљањем и протестном шетњом нишки студенти у блокади обележили су годину дана од како је, после скоро пет месеци борбе за живот, преминуо Вукашин Црнчевић, 16. жртва пада надстрешнице.

Окупљени су одали пошту 16-минутном тишином и позвали још једном на утврђивање одговорности.

Окупљање у Новом Саду почело је у 11:52 часа испред зграде Велике економске школе "Светозар Милетић". Након тишине, одржани су говори ожалошћених и оних који су познавали Црнчевића.

У Београду, студенти у блокади и грађани окупили су се на раскрсницама испред Правног и Пољопривредног факултета. Скупу испред Правног факултета су се прикључили и бајкери.

У Новом Саду се, 1. новембра 2024. године, урушила бетонска надстрешница реконструисане Железничке станице у Новом Саду.

На лицу места страдало је 14 особа, а 16 дана касније Ања Радоњић изгубила је битку у болници.

Четири месеца након несреће, Вукашин Црнчевић подлегао је повредама и постао 16. жртва ове трагедије.

После несреће уследили су протести, свакодневно одавање поште страдалима и студентске блокаде и акције широм земље, којима се тражи одговорност за пад надстрешнице у Новом Саду и погибију 16 људи.

Влада је затражила извештај од компаније Петрол, највећег трговца горивом у Словенији, који је делимично у државном власништву, о тренутном стању снабдевања горивом и потребним мерама за хитно решавање поремећаја, саопштено је из словеначке владе након данашње седнице.

Због наглог повећања потражње неке бензинске станице широм Словеније повремено остају без горива, најчешће дизела и лож уља.

Голоб о могућности активирања војног транспорта горива

У интервјуу за ПОП ТВ словеначки премијер Роберт Голоб најавио је могућност активирања војног транспорта горива до бензинских станица и ограничавања продаје горива странцима у случају пуштања на тржиште горива из стратешких резерви, али, како је рекао, влада се још није одлучила на овај корак. 

Премијер Голоб је такође најавио да ће од недеље Влада Словеније ограничити пуњење горива на бензинским пумпама на 50 литара по физичком лицу и 200 литара по правном лицу дневно. Ограничење важи свуда, али фокус је на аутопутевима, додао је.

Возачи преко апликације сазнају где још има дизела

Дописник РТС-а из Словеније Владимир Банић је од јутрос на пумпама у Љубљани забележио помало изненађујућу ситуацију. Наиме, на пумпама су, готово свим у Љубљани, тачније на пиштољима за дизел гориво пребачене жуте заштитне капе што је знак да дизела нема.

"Возачи су развили апликацију преко које сазнају на којим пумпама има још увек дизела, на којим нема дизела, где има бензина", рекао је Банић и додао да је то једини начин обавештавања за сада у ишчекивању Владе Словеније да каже шта је њихова одлука у вези са стабилизацијом на тржишту.

Шкотска полиција за сада само потврђује да је реч о тридесетчетворогодишњем иранском држављанину и три године млађој румунској држављанки.

Пар је ухапшен пошто је покушао да уђе у војну базу Фаслејн на западу Шкотске.

"Следећи корак је прављење спискова, онако како је договорено. То не иде директно, већ кроз моју канцеларију, а ми то прослеђујемо Влади", рекао је Орав у интервјуу за неколико српских медија на КиМ.

За образовање каже да је компликованије и теже и да писмо које је пре месец дана уручено Техничком факултету у Северној Митровици о нелегалном коришћењу просторија, само писмо а не и одлука.

"Универзитет овде (у Приштини) није тај који може да доноси одлуке о томе шта ће се десити са Универзитетом у Митровици. У случају да буде неке званичне одлуке, то је друга прича, али таква одлука не постоји – барем ја не знам за њу", навео је Орав.

"Универзитет на српском језику са седиштем у Косовској Митровици - паралелна структура"

Он је за универзитет на српском језику у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици рекао да се ради о "паралелној структури" и да ће доћи до његове интеграције у систем владе у Приштини.

"Те ствари су врло сложене и захтевају време, много анализа и разговора између различитих актера. Ми смо спремни да помогнемо да се то одради. Нећу рећи да ће се то десити сутра, прекосутра или за неколико месеци. То је врло компликована прича. Можда је у здравству ситуација мало лакша, али у просвети је заиста потребно много времена. Потребан је консензус о томе како да се са тим носимо у будућности. То нису лаке теме, али добро је што дискусија тече", рекао је Орав.

Академској заједници поручује да Европска унија питање универзитета у Митровици "држи у добрим рукама".

"Наравно да желимо да здравство, просвета и све те структуре опстану. Опет кажем, то су тренутно паралелне структуре и њихов статус треба да се решава кроз дијалог. Сигурно ће једног дана постојати решење. Тај дан није баш близу јер процес захтева време, то је врло тешко и сложено питање. Али желим да вас уверим да Европска унија то држи у добрим рукама – у рукама Петера Соренсена и он ће се бавити тим питањима како би се дошло до решења прихватљивог за све", рекао је Орав.

"Дијалог значи и Заједница српских општина"

На питање где је Заједница општина са српском већином, пре отварања теме о интеграцији школства и здравства, Соренсен каже да она није нигде нестала.

"Ако још једном пажљиво читате ‘између редова’ изјаву представника ЕУ, господина Соренсена, ми смо примили к знању да мора бити извршено без прекида, са српском заједницом, и то у оквиру дијалога. Дијалог такође значи и Заједницу српских општина. Да ли ће то доћи раније или касније – то није нестало. Чак и ако није артикулисано јасно, Асоцијација је ту. То зна и Влада, зна и Београд, а зна и специјални представник Соренсен", рекао је Орав.

То што статут не само што није још увек послат Уставном суду, већ и да се уставни суд прогласио ненадлежним да оцењује исти, објашњава да је ствар дипломатије како ће се то решити.

"Ако знамо да се то и даље неће десити, мислим да такав приступ никоме не помаже. У дипломатији морамо пронаћи начине како да се носимо са овим процесима. Дакле, Асоцијација је ту. Видећемо да ли ће бити у ‘паралели’, прво, како ће се тачно урадити, да ли ће се ствари померити напред – не могу вам сада казати. Понављам, то су питања за мог колегу Петера Соренсена уколико дође време, али још нисмо тамо, јер се ради о врло почетним разговорима", подвукао је Орав. 

Господине Вучићу, недавно сте рекли да живимо у времену када почиње велики сукоб. Шта под тим мислите? Ратови у Украјини и Ирану су већ у току.

- Такви сукоби готово неизбежно воде до даљих сукоба. Свакако нисам детаљно информисан о свему, али много тога се може објаснити једноставном логиком. Када видите да је Иран у стању да се супротстави Сједињеним Државама - упркос великим губицима и огромној војној надмоћи најјаче светске силе - то шаље сигнал другим државама. То им показује да и оне могу да се супротставе силама које на папиру делују знатно јаче.

Такође се не назире крај сукобу између Русије и Украјине. Трезвена анализа ситуације открива да Русија можда неће добити овај рат, али га тешко може и изгубити. Држава са нуклеарним оружјем не може бити војно поражена. Свако ко то не препознаје, по мом мишљењу, погрешно процењује.

Такође сте поменули могућност нуклеарне ескалације. Колико је такав сценарио реалан?

- Важно је запамтити да ће догађаји у Заливу имати дугорочне последице по цео Блиски исток. Регион тренутно пролази кроз период престројавања. Многе државе Залива пажљиво прате како су се земље Магреба – односно Северне Африке – као и друге државе позиционирале у овим сукобима. Њихова будућа политика ће зависити од тога.

Док Кина наставља да напредује, она је такође под притиском због покушаја да је одсеку од одређених ресурса – на пример, од Венецуеле и Ирана. Сви ови догађаји се интензивирају. Многи актери тренутно првенствено покушавају да купе време, док се истовремено припремају за веће и свеобухватније сукобе. Стога, нажалост, не могу искључити могућност да ће тактичко нуклеарно оружје на крају бити употребљено у таквим сукобима.

Многе државе Залива пажљиво прате како су се земље Магреба – односно Северне Африке – и друге државе позиционирале у овим сукобима. Да ли се суочавамо са Трећим светским ратом?

- Спречавање Трећег светског рата биће тешко. Можда је већ почео – само још увек званично не говоримо о томе на тај начин. Борба за нафту, гас, минерале, ретке метале и друге сировине је одавно почела. Ако погледате Први и Други светски рат, видећете да су оба у почетку почела регионалним сукобима. Тек касније су се формирали већи војни и политички савези, који су се на крају директно сукобили.

Данас поново посматрамо нешто слично. Геополитички блокови се све више појављују на главним континентима – у Азији, Америци и Европи. Наравно, постоји нада да се ескалација може избећи, али тренутно не видим лак начин да се то постигне. Интереси великих сила су превише различити и превише значајни да би једна страна једноставно попустила. Управо то често доводи до ескалације на крају. Да ли ће сви постати потпуно свесни овог развоја за три месеца, шест месеци или чак годину дана, на крају је од секундарног значаја.

Често вас описују као геополитичког шахисту, јер одржавате добре односе са Русијом и Кином, али и са важним европским политичарима попут Емануела Макрона и Урсуле фон дер Лајен. Само однос са Вашингтоном остаје тежак. Да ли је овај утисак тачан?

- Свакако имамо пристојне односе са Трамповом администрацијом. Међутим, Србија је мала земља и разумљиво је да нисмо у центру америчке пажње. Пажња је усмерена на Србију. Сједињене Државе тренутно имају много других приоритета.

Верујем да је Србија данас поштована у многим деловима света. Истовремено, великим силама се ретко свиђа када мале државе делују превише независно. Управо зато сам често мета критика - у Европи, у Русији, па и у Сједињеним Државама. Мала земља која сама доноси одлуке и не потчињава се у потпуности ретко наилази на ентузијазам великих играча.

С друге стране, председница Косова Вјоса Османи, изгледа да се веома добро слаже са Доналдом Трампом. Косово се чак придружило новооснованом Трамповом Савету за мир. Шта ви мислите о томе?

- Да будем искрен, цела ова ствар ми се учинила помало гротескном. Не бих пратио ниједног председника - чак ни америчког. Лично сматрам да је оно што је госпођа Османи урадила недостојанствено. Нешто такво за мене не би долазило у обзир.

Након избијања рата у Ирану, рекли сте да су Уједињене нације углавном изгубиле своју сврху. Да ли то значи да би Трампов Савет за мир могао бити нека врста алтернативе?

- Уједињене нације су почеле да губе свој значај када се након завршетка Хладног рата појавила јасна западна политичка доминација. У то време, многи у Вашингтону и Европи су веровали да могу тумачити правила међународног права како им одговара.

Време је само сетити се рата у Ираку, оправданог наводним оружјем за масовно уништење – оружјем које никада касније није пронађено. Или бомбардовања Савезне Републике Југославије. Лакоћа којом су међународне норме тада кршене била је изванредна.

По први пут, суверена држава је нападнута и бомбардована 78 дана без резолуције Савета безбедности. Истовремено, дошло је до масовног мешања у унутрашње послове наше земље и подршке наоружаним групама на нашој територији.

На Западу се тврди да је НАТО бомбардовање 1999. године била легитимна интервенција како би се спречила хуманитарна катастрофа и зауставили ратни злочини над албанским становништвом на Косову.

- Да, то је било званично оправдање. Међутим, резултат је био покушај отцепљења дела српске територије. Данска је била једна од првих земаља које су признале независно Косово. Данас, Данска истовремено очекује од Србије и других држава да поштују њен територијални интегритет у случају Гренланда.

Често се каже да је Пандорина кутија отворена тек руским нападом на Украјину. Ја то видим другачије. Већ је отворена нападом на Србију. Када је Запад тада војно деловао, људи су говорили о демократији и људским правима. Када се друге државе данас понашају слично, одједном је то кршење међународног права.

Велике силе би бар требало искрено да признају да више не желе постојећи поредак Уједињених нација и да је тренутно у току борба за нови међународни поредак.

Признали сте да је Србија недавно купила кинеске балистичке ракете ваздух-земља ЦМ-400АКГ. Хрватска је, посебно, критиковала ово као претњу регионалној стабилности. Какав је ваш одговор на примедбе из Загреба?

Хрватска је формирала војни савез са Приштином и Тираном, на који Србија још није одговорила - иако су нам разлози за овај савез несхватљиви.

Србија је суверена држава и има право да модернизује своју војску како би гарантовала сопствену безбедност и територијални интегритет. Све што радимо је у складу са међународним правом и нема намеру да нанесе штету било којој земљи у региону. Напротив, Србија је једна од стабилизационих снага на Западном Балкану, што свакодневно показујемо кроз политику мира, сарадње и економске интеграције.

Разумем да вести о модернизацији војске често изазивају снажне емоције у региону, али скоро све земље спроводе сличне мере – укључујући и Хрватску, која набавља модерне системе наоружања. Србија никада никоме није претила и нема агресивне планове према својим суседима. Наш једини циљ је да гарантујемо безбедност наше земље и наших грађана.

Када сте последњи пут разговарали са Владимиром Путином?

- Након нашег сусрета у Пекингу у септембру, током прославе 80. годишњице победе кинеског народа у Другом светском рату, поново смо разговарали телефоном.

- Многи људи у Немачкој сматрају Путина ратним злочинцем и називају га чудовиштем. Можда га познају боље од многих других европских политичара. Да ли је он чудовиште?

- Углавном избегавам да користим такве изразе. Нисам таква особа. Наш став о територијалном интегритету Украјине је јасан и није се променио од почетка рата. По овом питању делимо став многих европских земаља.

Међутим, верујем да је управо оваква врста међусобног оптуживања и етикетирања довела до ситуације у којој готово више нема дијалога. Зато се рат наставља. Било би боље да пажљивије бирамо речи и држимо врата отворена за разговоре. Дуго је у Европи преовлађујуће расположење било да не желимо да разговарамо са Русијом. Овај став се полако мења.

На крају, дијалог је увек једина опција. Одрасли не решавају сукобе песницама, већ разговором. Ако се ово поново схвати широм света, постоји шанса за решење - али нажалост, то се неће догодити ускоро.

Прошле године, масовни студентски протести који захтевају нове изборе доминирали су вашом земљом. Ове године сте најавили превремене парламентарне изборе на којима студенти који протестују намеравају да учествују. Да ли ово видите као напредак за демократију у Србији?

- Када људи протестују и потом одлуче да се политички активирају и учествују на изборима, то је сасвим природан и легитиман део демократског процеса. Избори су место где се политичке идеје и програми такмиче једни против других, и где грађани одлучују коме верују.

Зато сам најавио превремене парламентарне изборе – како би све политичке снаге, укључујући и оне које су настале из протеста, имале прилику да тестирају своју подршку међу становништвом. На крају крајева, није важно ко је најгласнији на улицама, већ ко осваја поверење грађана на изборима.

Недавно је потписан пакет закона за реформу правосуђа. Европска комисија га је критиковала, тврдећи да би то могло да угрози независност јавног тужилаштва за организовани криминал. Да ли се слажете са овом проценом?

- Што се тиче правосудних закона, чекамо извештај Венецијанске комисије и поступићемо у складу са тим.

Постоји и спор око избора чланова регулаторног тела за медије. Сама слобода медија се сматра проблематичном. Да ли се Србија дистанцира од Европске уније?

- Наведите ми једну земљу на свету где опозиција има већину у регулаторном одбору за медије. Нема ниједне. У нашој земљи се бира девет чланова, и сви су формално независни. Према правилима, која прихвата и Европска унија, састав би требало да одражава резултате избора. Ипак, направили смо значајне уступке и доделили опозицији више места него што заправо морамо. Али чак ни то није довољно за неке људе.

Од нас се тражи да урадимо нешто што не постоји нигде другде. Направили смо много компромиса, али захтеви су се стално проширивали. У једном тренутку сам рекао: Доста је било. Ово више нема смисла.

Једна од главних критика је да телевизијске станице близу вас имају националне фреквенције, док станице које критички гледају на владу немају.

- Када говоримо о националним фреквенцијама, ту је пре свега државни емитер РТС, који је неутралан. Затим постоје канали попут Хепија, који су некада били више усклађени са нама, али нам се сада често противе. Пинк је углавном на нашој страни. Преостали канали првенствено емитују забавне програме. Наши политички противници имају своје мејнстрим медије – Н1 и Нова С – са огромним рејтингом. Ови канали су више пропагандне машине него што су телевизијске станице, које буквално 24 сата дневно обмањују јавност.

Када говорите о слободи медија, требало би да знате шта тврде њихови водећи медији. Кажу да моја ћерка живи у вили коју су купили у Берлину, иако је тамо само студирала и живела је у сасвим нормалној соби у заједничком стану. Када сам видео тоалет, скоро сам заплакао због таквих услова. Такође су тврдили да мој најмлађи син не постоји и да је само холограм. Рекли су да је моја мајка била проститутка и да ми је отац Албанац.

Увек сам спреман да разговарам о томе како побољшати слободу медија. Не кажем да је све савршено, али желим да се чује и ова страна, која се ретко чује.

Многи посматрачи признају да је Србија остварила значајан економски напредак. Истовремено, политичке и друштвене тензије у земљи стално расту.

- Зар нема тензија у Немачкој? Или у Француској, Великој Британији или Шпанији? У којој земљи данас нема друштвених сукоба? Ово је глобални феномен. У мањим земљама, међутим, често постоји јак спољни утицај који погоршава такве тензије. Овде се педесет или стотину људи понекад окупи на протестима, и одмах то постаје велика вест.

Да ли је ово само глобални феномен, или има везе и са вашим стилом владавине и вашом реториком?

- Немам проблем да признам да и ја сносим део одговорности. Можда понекад показујем превише нестрпљења, јер желим да што више ствари покренем напред, што је брже могуће. Свако ко свакодневно доноси много одлука неизбежно прави грешке. Али ја не вређам људе онако како они вређају мене. Такође не нападам њихове породице, као што се често дешава са мном.

Више пута позивам на дијалог. Али многим мојим политичким противницима је практично забрањено да разговарају са мном. Ако неко из њиховог табора започне разговор са мном, одмах бива означен као издајник и губи платформу. Никада нисам видео такав третман нигде другде.

Имали сте веома добар однос са бившом канцеларком Ангелом Меркел. У то време, већина немачких инвестиција је ишла у Србију. Током коалиције "семафор", односи су се охладили. Шта очекујете од савезне владе под Фридрихом Мерцом?

- Надам се бољим односима. Односи са СПД-ом нису увек били лаки. Са канцеларом Шолцом лично, имали смо сасвим коректне контакте, али са појединим министрима - посебно из редова Зелених - било је знатно теже. Водили су кампању против Србије на многим нивоима. Не знам зашто је госпођа Бербок то урадила, и не мислим да је то било у интересу Немачке. Пре свега, била је одлучна да променимо наш став о Косову, а да нисмо заиста разумели политичке последице по Србију.

Познајем многе политичаре ЦДУ-а, попут министра спољних послова Вадефула, 15 или 16 година. Не морамо се увек слагати – а често се и не слажемо – али можемо разговарати једни с другима и покушати да се разумемо. Надам се да такав приступ може довести до бољих резултата.

Често кажете да вам је важно како историја процењује ваше време на функцији. Шта желите да историчари кажу о ери Александра Вучића за 20 година?

- Волео бих да људи кажу за 20 или 30 година: Ово је било време највећег и најбржег напретка у модерној историји Србије – у изградњи аутопутева, железница, технолошких паркова и реиндустријализацији земље.

Међутим, најважније ми је да се овај период памти као време мира. Србија је неизмерно патила у ратовима. У Првом светском рату изгубили смо скоро трећину нашег становништва. У Другом светском рату убијено је стотине хиљада људи. У ратовима деведесетих година, десетине хиљада људи је изгубило животе. Доживели смо довољно ратова. Желимо мир.

Да ли разумете зашто вас велики део западних медија назива аутократом?

- Можда зато што не делујем увек шармантно и пријатно. Имам јасне ставове и одлучно их браним. Независан сам и отворено говорим своје мишљење. Неки од оних који ме критикују имају знатно ауторитарније ставове од мене. Али нисам изабран да чујем лепе ствари о себи. Изабран сам да радим тешке ствари. Да будем булдожер који гура Србију напред.

Познати сте као признати познавалац вина. Које српско вино бисте препоручили нашим читаоцима у Немачкој?

- Не желим да наводим конкретну винарију, јер би то било неправедно према многим пријатељима који такође производе одлична вина. Међутим, могу да препоручим једну сорту грожђа: грашац. Квалитет овог вина се енормно побољшао последњих година. Добро је погодно као аперитив, али има и довољно структуре да се служи уз лакша јела. Стилски је негде између рајнског ризлинга и зеленог велтлинца, са аромама које понекад подсећају и на совињон блан.

Максим Решетњиков је рекао у интервјуу за Танјуг током посете Србији да је за Русију било јако важно да се регулише излазак НИС-а из круга санкција уз поштовање правила и да становници Србије не осете проблеме у вези са испоруком нафте.

Сада су у току, како је рекао, јако тешки разговори у вези са дугорочним формирањем стабилне цене гаса за Србију.

"Ја морам још једном да кажем да Русија и Гаспром увек српско тржиште виде као веома стратешки битно, то је тржиште према коме ми гајимо, да тако кажемо, и велику емпатију", рекао је Решетњиков.

Напоменуо је да су питање НИС-а и гаса две веома комплексне теме у области енергетике у односима две земље.

"Наравно да су нама битни руски интереси и наравно да нам је јако битно да испоштујемо све оно о чему смо се договарали, све уговоре и било нам је јако битно да никако не угрозимо српску економију, српско тржиште. И нисмо желели да становници Србије осете све те проблеме везано за нафту и за испоруку нафте. И управо смо на то потрошили пуно снаге", нагласио је Решетњиков.

Напоменуо је да је у преговорима учествовао и председник Србије Александар Вучић и министар без портфеља задужен за област међународне економске сарадње и област друштвеног положаја цркве у земљи и иностранству и копредседник Међувладиног српско-руског комитета Ненад Поповић, као и представници руске компаније и Министарства енергетике и Министарства финансија Србије.

"Веома је велик посао одрађен са Гаспромом везано за оно што је договорено. Ја не бих сада коментарисао како су текли сви ти преговори. Процес се одвија и ја сам сигуран да српско тржиште нафте није све ово осетило", оценио је Решетњиков.

"Тренутне цене гаса које има Србија оправдавају толико тешке преговоре"

Када је реч о гасу, навео је да Русија и Влада Србије тренутно преговарају са "Гаспромом" о дугорочном формирању стабилне цене гаса.

"Ти преговори нису лаки, али мислим да тренутне цене које има Србија оправдавају толико тешке преговоре и пуно времена које је потрошено на те преговоре са различитих страна", рекао је Решетњиков.

На питање да прокоментарише укупне економске односе Србије и Русије, он је рекао да две земље успешно сарађују без обзира на сложене геополитичке околности.

"Добро је што је основа наших односа чврста и ми разумемо да развој трговинских и економских односа у тренутној ситуацији није једноставан, али ипак развој постоји. Прво од чега бих ја почео је, наравно, то је наш однос у области енергетике. Русија је и даље поуздани добављач енергетских ресурса за Републику Србију, за грађане Србије, за српски бизнис и то чини српску економију конкурентном, зато што у текућим условима Србија има једну од најбољих цена гаса у Европи и то одређује стратешку конкуренцију српске економије", рекао је Решетњиков.

Решетњиков је нагласио да сарадња између Београда и Москве умногоме одговара и руској страни јер, како је навео, Србија испоручује на руско тржиште технику, пољопривредне и остале неопходне производе.

"Настављамо да унапређујемо сарадњу"

Додао је Србија и Русија настављају да унапређују сарадњу, без обзира што би, како је рекао, неко могао да помисли да су економски односи две земље исцрпљени.

"Данас смо причали о повећању обима испоруке производа из Србије у Русију, између осталог, и вина. То је нека нова ниша која се отворила. С друге стране, Русија је спремна да испоручује више лекова и савремених фармацеутских средстава, зато што ми имамо заиста пуно улагања у ту област последњих пар година и сада је руска фармацеутска индустрија на свом врхунцу", навео је Решетњиков.

Напоменуо је да две земље треба још да се договарају о даљој сарадњи имајући у виду да Русија нема могућност да добије међународне сертификате, али да могу да нађу решење у виду узајамног признања када је реч о испоруци минералних ђубрива.

"Можемо, наравно, да нађемо договор везано за испоруку минералних ђубрива у Србији. То је јако битна грана зато што у ђубриву постоји тај елемент гаса, а имајући у виду цене гаса, то чини ђубриво конкурентним на тржишту", објашњава министар.

Једна од грана привреде у којој постоји велики потенцијал за унапређење сарадње између две земље, како је нагласио, јесте туризам и то захваљујући раду српске националне авио-компаније Ер Србије и великом броју летова.

"Србија је место где долазе руски туристи, а с друге стране је и хаб који руски туристи користе да би путовали у друге земље у овом делу Европе. Србија одржава наше односе са спољним светом на тај начин", истакао је Решетњиков.

"Потенцијал Србије у области дигитализације"

Када је реч о сарадњи у области дигитализације, примене нових технологија, робота и вештачке интелигенције, Решетњиков је рекао да су Русија и њене компаније препознале и цене потенцијал који Србија има у том домену.

"Ми схватамо да многи пројекти захтевају велика тржишта и захтевају међународну сарадњу, због тога ми тренутно причамо јако детаљно о тим питањима сваки дан. Врло ефикасно ради наш Међувладин комитет и ми редовно радимо, а сва питања директно контролишу наши председници и они су редовно у контакту и то је јако добар темпо рада", рекао је Решетњиков.

Навео је да Русија има своју технологију, али да јој често у производњи недостају одређене компоненте које је тешко увести и додао да је руска страна заинтересована за инвестиције у пријатељским земљама како би се из њих роба назад испоручивала у Русију.

Сматра да би то била добра прилика и за освајање нових тржишта.

"Србија нам је јако занимљива зато што руководство Србије, српске институције и механизми су показали да им је јако битно право и заштита интелектуалне својине. То нису више у питању само добри односи две земље, ту је и јако битан и правни однос. Руски бизнис је спреман да уложи свој капитал у Србију и ја мислим да је за то јако битно и поверење. Наравно да ће то поверење довести до повећања робне размене и инвестиција", указао је Решетњиков.

Није ретко да су земље из окружења "љубоморне"

Истакао је да је јако тешко у овом тренутку повећати робну размену и у потпуности искористити потенцијале које имају две земље јер, како је навео, није ретко да су земље из окружења "љубоморне" када је реч о подизању на виши ниво економских веза Србије и Русије.

Ипак, додао је да су то проблеми који се дају решити поготову ако се има у виду да највећи потенцијал за сарадњу лежи у развоју високотехнолошких прозвода, вештачкој интелигенцији и софтвера.

"Русија тренутно улаже велике напоре како би развијала ове области. Постоје читави државни програми, имамо и велики разрађени језички модел који ми умемо ефикасно да прилагодимо и производима наших партнера. Ми умемо да израђујемо, имплементирамо језичке моделе за коришћење у пословним апликацијама и активно то користи и руски пословни свет", навео је Решетњиков.

Паралелно са тим, како је додао, брзински се развија технологија у области производње беспилотних летелица, пре свега у војне сврхе.

"Та технологија има велики потенцијал и у цивилној употреби. Зато је то једна јако битна тачка и за будући раст економије. Република Србије је заинтересована за рад на тим технологијама и имплементацији", рекао је Решетњиков Тањугу.

Посебне могућности у медицини и фармацији

Руски министар у медицини и фармацеутској индустрији види посебну могућност за проширење сарадње Србије и Русије.

"Све што се тиче продужетка живота људи и старосне доби људи значајна је прилика за сарадњу. Србија има велике потенцијале, али и има велике проблеме који треба да се решавају зато што се услед последица НАТО бомбардовања повећао број људи који су оболели од рака. Наши научно-истраживачки институти имају начине борбе против онколошких проблема", рекао је он и додао да је руководство Србије веома заинтересовано за те програме.

Како функционише руска економија у условима санкција

На питање како функционише руска економија у условима санкција и спољних притисака и који су то кључни фактори који обезбеђију стабилност руског економског система, Решетњиков је рекао да је економија Русије у последње четири године порасла за више од 10 одсто.

"То је приметан висок темпо раста. Тренутно се боримо против инфлације и инфлационих процеса, зато што је инфлација последица брзог раста који је приметан последњих пар година. Инфлација је тренутно одржива. Централна банка се укључила у целу ту причу и смањила је каматне стопе у економији. Руска економија, ако не обраћамо пажњу на оно што се тренутно дешава, врло је здрава, врло животна и има механизме које је израдила. То је четврта економија у свету и економија је која је за последње четири године доказала да је способна да живи", навео је министар.

Економија Русије, додао је, заснива се на тржишном карактеру и на томе што има велики број фирми које активно раде и активно су присутне на тржишту.

"Део тих фирми су државне, део су приватне и оне активно инвестирају и активно су присутне на тржишту. Врло брзо су преоријентисале спољно и трговински рад, промениле су тржишта за испоруку своје робе. Нису смањили обим своје производње, чак су и повећали", рекао је Решетњиков.

Русија, додао је, има довољно научног потенцијала, не само да сервисира оно што има, него и да разрађује нове технологије.

"Успевамо да дођемо до неких решења како да ствари које не можемо да добијемо из увоза, заменимо и произведемо код нас. Оно што се дешавало последњих година је променило структуру руске економије. Можда је то и покренуло руску економију у оним правцима о којима смо ми одавно маштали, али нисмо успевали да се развијемо", казао је он.

Према његовим речима, Русија има смањену ресурсну економију, али је интелектуална економија повећана.

"То не значи да ми немамо проблеме, да немамо изазове са којима се суочавамо. Разумемо да постоје питања везано за даљу производњу и улагање у технологији и тако даље, али наши системи управљања су доказали да ми сва та питања можемо да решавамо. Решавамо их и решаваћемо их. Имамо тачан програм како да реагујемо и како да их решавамо. Наш председник се такође бави тим питањима. Сви системи који су нам битни како би наш економски систем функционисао, функционишу и ми можемо да их опслужујемо", указао је Решетњиков.

Изразио је сигурност да ће, управо због тога, руска економија наставити убрзано да се развија уз отворен и фер однос са партнерским земљама.

"То ће бити економија која ће се базирати на поштеној и отвореној трговини, без притисака уцењивања. Тражићемо дугорочне заједничке тачке. То је оно што ми тренутно радимо и у Србији. Заједно развијамо наше односе, то је битно за отварање нових могућности и за руске компаније и за српску економију", рекао је руски министар економског развоја.

На питање колико реално санкције утичу на економску сарадњу Русије са европским земљама, па и Србијом, Решетњиков је истакао да су земље Европе, ако се изузме Србија и неке земље у региону, на великом губитку због своје политике да прекину сарадњу са Русијом, пре свега у области енергетике.

Навео је да је Русија била поуздан испоручилац енергетских ресурса за Европу, што је омогућило стабилан и брзи развој европске економије.

"Свакако су ти односи одговарали и Русији. Међутим, показало се да смо ми своју трговину успели да променимо, а да ли је Европа нашла приступ и могућност како да дође до јефтиних енергената, ја бих рекао да није. Да ли је добила нова тржишта? Тешко. Али то је европски избор, односно људи који су одговорни за европску економску политику", истакао је Решетњиков.

"Србија размишљала у потпуно другом правцу у односу на Европу"

За разлику од Европе, Србија је, констатовао је министар, размишљала у потпуно другом правцу - о националним интересима и својим грађанима.

Додао је да, захваљујући сарадњи са Русијом, компаније које користе енергетске ресурсе могу да остану конкурентне и дају већу плату својим радницима зато што мање плаћају рачуне за електричну енергију и грејање.

"Још једном ћу подвући да наше односе можда кочи логистика. Проблеми су негде и у прорачунима, али то се може решити зато што онај ко хоће нешто да ради, он увек нађе начин, а онај ко неће да ради и коме је за то потребно оправдање, он тражи изговоре. Ја мислим да је овај посао који су одрадили наши председници током последњих пар година дали ове могућности, а ми се трудимо да све могућности које примећујемо и искористимо", закључио је Решетњиков.

Због нафтне кризе изазване ратом на Блиском истоку, Међународна агенција за енергију (ИЕА) залаже се за брзе мере за смањење потрошње. У средишту препорука налази се саобраћај, на који, према подацима ИЕА, отпада око 45 одсто укупне потрошње нафте. Организација указује да већ и једноставне промене у понашању могу краткорочно да дају резултате.

Рат представља "највећу претњу глобалној енергетској безбедности свих времена", изјавио је шеф ИЕА Фатих Бирол за Фајненшел тајмс. Могло би да потраје и до шест месеци да се обнове токови нафте и гаса из региона Персијског залива.

"За нека постројења биће потребно шест месеци да поново почну да раде, а за друга знатно дуже", наводи Бирол.

Шта би могло да смањи потрошњу нафте

Због тога агенција сматра да би више рада од куће и масовнији прелазак на јавни превоз могли да допринесу смањењу потрошње горива.

Смањење ограничења брзине на ауто-путевима за најмање десет километара на сат, према проценама ИЕА, видљиво смањује потрошњу горива у путничком и теретном саобраћају.

И ограничења уласка аутомобила у велике градове – на пример, наизменична вожња возила са парним и непарним регистарским таблицама – могла би, према оцени агенције, да помогну. То би смањило гужве и потрошњу горива.

Додатне уштеде агенција види у заједничкој употреби аутомобила (Carsharing), ефикаснијем начину вожње, као и у унапређењу теретног и доставног саобраћаја.

И мањи број авионских путовања допринео би смањењу потражње за нафтом у кризним условима.

ИЕА препоручује циљане мере уместо субвенција

Поред промена у понашању, ИЕА рачуна и на државне интервенције. Владе би кроз регулаторне мере и циљане подстицаје могле да буду узор.

Помоћ би, пре свега, требало усмерити на потрошаче који су најтеже погођени последицама кризе.

Према оцени ИЕА, претходне кризе су показале да су циљане мере ефикасније од широко постављених субвенција.

Почело ослобађање нафтних резерви

Истовремено, агенција указује да су земље чланице већ почеле да ослобађају стратешке резерве нафте. То је "углавном сирова нафта", док ће допринос Европе бити "пре свега у виду рафинисаних производа", саопштила је ИЕА у четвртак увече.

Организација је пре недељу дана донела одлуку да ослободи 426 милиона барела нафте из својих ванредних резерви, како би ублажила скок цена изазван ратом на Блиском истоку.

Главни разлог за раст цена јесте пре свега блокада Ормуског мореуза. Иранска Револуционарна гарда фактички је затворила овај пролаз између Ирана и Арапског полуострва. Тим путем се иначе транспортује око 20 одсто светске сирове нафте .

Окупљени кажу и да је одлука донета без договора са мештанима и да, како наводе, поред светиње у свом селу, не желе да се припајају другој парохији.

Како се наводи у Одлуци владике шабачког Јеротеја, од парохије при манастиру Чокешина у истоименом селу одузима се 175 домова, који се припајају парохији Новог Села, која тако има 434 дома.

Београдска полиција је ухапсила 28-годишњег М. Т. због постојања основа сумње да је извршио кривично дело недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја, саопштио је МУП.

Контролом и прегледом аутомобила "голф 5" у Младеновцу, којим је управљао осумњичени, полиција је пронашла торбу у којој се налазила аутоматска пушка М70 Б1 са избрушеним серијским бројем, припадајући оквир са око 30 комада метака, калибра 7,62 милиметра, као и три већа и два мања оквира за аутоматски пиштољ.

Осумњиченом је одређено задржавање до 48 сати и, уз кривичну пријаву, биће спроведен надлежном тужилаштву.

Као и претходних неколико година, Канцеларија за ИТ на порталу електронске управе омогућава електронску услугу, заказивање термина за тестирање и упис деце у први разред основне школе.

Директор Канцеларије за ИТ и еУправу Михаило Јовановић каже да од понедељка родитељи више не морају да носе документацију у школе како би уписали своје дете у први разред основне школе.

"Потребно је да родитељи изаберу неки од тих слободних термина и оно што је најбитније, нема потребе да носе било какве папире, дакле извод из матичне књиге рођених, потврде о пребивалишту, завршеној предшколској установи, односно вртићу, лекарско уверење, све то није потребно да се носи, јер електронска управа прибавља те податке за школу", објаснио је Јовановић.

Како наводи, родитељи треба да одаберу услугу еЗаказивање за тестирање и упис у први разред основне школе. Када уђу у ту услугу, онда могу да одаберу школу, односно општину где им је пребивалиште.

"Имају могућност да бирају и ону школу која је ван њихове територије. Такви случајеви се посебно анализирају и до краја априла када одаберу показаће им се расположиви календар термина и онда је потребно да кликну на термин и да прате све кроз опцију моје активности", рекао је Јовановић.

Додаје да сваке године све већи број родитеља користи ову електронску услугу, али постоји опција да се директно у школи закаже термин.

"Све већи број родитеља ово ради електронским путем. Прешли смо број од 50 одсто заказаних термина преко портала електронске управе. Како долазе нове генерације све млађих родитеља, тако је и све више коришћења ове услуге на порталу електронске управе", навео је Јовановић.

Ако се ипак неко не сналази на порталу еУправе има могућност да се обрати Канцеларији за ИТ, на порталу постоји контакт који је родитељима доступан 24 часа.

"Спремамо много нових електронских услуга. Оно што желим да истакнем је следећа фаза електронске услуге е-боловање. Дакле, од 1. априла креће електронска комуникација између послодаваца и Републичког фонда здравственог осигурања. Једна врло болна процедура која је подразумевала пуно папирологије", закључио је Јовановић.

Полиција је извршила претресе на више локација, а против три особе – М. Т. А. (1992), К. А. (1997) и Д. Ј. (1978) биће поднете кривичне пријаве због постојања основа сумње да су извршили кривична дела превара и прање новца, саопштио је МУП.

Сумња се да су они, током 2025. године, организовали интернет превару путем лажно представљене инвестиционе платформе "OKE Green", доводећи у заблуду већи број грађана који су оштећени за вишемилионске износе.

Оштећенима је нуђена наводна зарада обављањем једноставних онлајн задатака, уз обећања о брзој и сигурној добити, након чега су подстицани да уплаћују све веће износе новца.

Тако прикупљена средства су конвертована у криптовалуте и даље пребацивана преко више дигиталних новчаника ради прикривања порекла, додаје МУП.

Претресима су пронађени електронски уређаји и други предмети од значаја за даљи кривични поступак.

"Реч је о типичном моделу инвестиционе преваре са елементима пирамидалне (Понзи) шеме, где се привид зараде ствара новцем нових учесника, без стварне економске основе, а систем се урушава чим прилив новца стане", објашњава МУП.

Употреба криптовалута, како е истиче, додатно отежава праћење и повраћај средстава.

Министарство унутрашњих послова апелује на грађане да буду опрезни, да не верују понудама на интернету које гарантују сигурну и високу зараду без ризика и да сваку сумњиву активност пријаве надлежним органима.

Влада Словеније данас ће разматрати мере за обнављање несметаног транспорта горива. Премијер Роберт Голоб је најавио могућност активирања војног транспорта горива до бензинских станица и, ако је потребно, ограничавања точења горива за странце.

Словеначка влада наглашава да за сада има довољно залиха нафтних деривата, да је проблем са логистиком, јер су сви капацитети за дистрибуцију горива попуњени.

Влада је, такође, ослободила робне резерве, али осим МОЛ-а, нико од корисника се до сада није пријавио за њих, пренос РТВ СЛО.

Међутим, након пуштања робних резерви, држава може, према Голобовим објашњењима, потпуно легално да ограничи точење горива за странце, ако је потребно.

Према његовим речима, инспектори који прате ситуацију већ су на терену.

Словеначка влада је у петак укинула регулацију цена горива на бензинским станицама на ауто-путевима и брзим саобраћајницама. Петрол је првог дана благо подигао цене, док их је МОЛ значајније подигао. 

Трговци на мало су одлучили да ограниче точење горива. МОЛ је поставио ограничење за физичка лица на 30 литара, а за правна лица или камионе на 200 литара.

Шел бензинске станице су такође одлучиле да предузму сличан корак.

Како су цене горива у Словенији и даље ниже него у окружењу, бензинске пумпе у пограничном подручју последњих дана бележе пораст броја италијанских купаца.

Цена бензина у наредних седам дана износиће 188 динара, а дизела 212 динара, захваљујући одлуци државе да акцизе смањи за чак 61 одсто. Истовремено, најављене су и додатне мере – повољнији дизел за пољопривреднике и коришћење робних резерви, како би се очувала стабилност снабдевања.

Стручњаци, међутим, упозоравају да је реч о краткорочним решењима у условима глобалне енергетске кризе.

Енергетски стручњак Жељко Марковић истиче да су мере државе већ донеле конкретан ефекат на цене.

"Акцизе су сада смањене за 60 одсто и то прави неких 30 до 40 динара по литру горива", наводи Марковић.

Додаје да је разлика у односу на Европу и даље значајна, али да простор за даље појефтињење практично не постоји.

"То су мере које у суштини купују време због светске нафтне кризе и великог раста цена", објашњава Марковић.

Према његовим речима, трајање оваквог модела директно зависи од стања на глобалном тржишту и буџетских могућности државе.

На питање колико капацитета има држава да спроводи овакве мере, Марковић каже да је то питање за државне органе.

"То сада већ држава мора да каже, јер приходи буџета зависе од тих мера. Колико је држава спремна и колико има резерве да има смањен приход у буџету, а да обезбеди нормално функционисање државе. То је то време", додаје Марковић.

Буџет под притиском – могућ и ребаланс

Из Привредне коморе Србије упозоравају да смањење акциза има високу цену за јавне финансије.

"Уколико потраје ова ситуација и уколико буде морало више недеља или месеци да се одустане од тих прихода од акциза, могуће је да се деси ребаланс буџета, односно измена закона о буџету како би се ускладили приходи и расходи. Што би вероватно значило и повећање тог дефицита који је за ову годину иницијално планиран на 3 одсто", каже Бојан Станић из ПКС-а.

Ипак, наглашава да је реч о глобалном шоку који погађа све земље, као и да се ово неће угрозити кредитни рејтинг земље.

"То није последица унутрашњих проблема, већ нечега што долази споља и прелива се на нас", истиче Станић.

Резерве и забрана извоза – стабилизација тржишта

Поред смањења акциза, држава је продужила забрану извоза и повукла део горива из резерви, што би требало да обезбеди стабилно снабдевање. Марковић сматра да су те мере кључне у кризним условима.

"Резерве се и чувају за овакве ситуације када имате отежано снабдевање", каже Марковић.

Ипак, упозорава да се резерве не смеју неконтролисано трошити.

"Није добро трошити резерве докле год имате производњу – зато је важно да Рафинерија ради", додаје Марковић.

Истиче да смо још далеко од енергетских шокова какве смо имали у историји.

"Ми смо још далеко од тих великих цифара, али ако то буде кренуло да расте, а то ће се десити уколико рат потраје и цела ситуација са логистиком и са снабдевањем потраје и уколико се не буде могла наћи нафта на тржишту – онда су управо те резерве и битне да се користе и да се обезбеди неко колико-толико нормално функционисање државе", објашњава Марковић.

Пољопривреда на удару – помоћ неопходна

Јефтинији дизел за пољопривреднике може да ублажи последице кризе, али не и да реши системске проблеме. Станић напомиње да су они већ суочени са порастом трошкова и мањом конкурентношћу њихове производње.

"Ово је мера која треба да допринесе да не дође до отежавања њихове позиције на тржишту. Имајући у виду да су они први на почетку тог ланца вредности и да некако највише трпе и да су најрањивији у оквиру тога", каже Станић.

Подсећа да су пољопривредници на почетку производног ланца и да без њих нема ни стабилног снабдевања храном.

"Да бисмо имали и прехрамбену индустрију, али и снабдевеност наших малопродајних објеката, морамо улагати и морамо чувати нашу примарну пољопривредну производњу. Ту, наравно, мислимо и на ратаре који се баве обрадом земље, али свакако не треба заборавити да се нафта мора користити и у потребама сточарства", указује Станић.

Европа без јасног решења – криза ће потрајати

Различите мере доносе земље и у региону и у Европи – од забране да се један сам вози у аутомобилу, ограничења брзина на 80 километара на сат, продаје одређене количине горива.

"Све те мере које би се и код нас исто донеле, све оне у суштини служе да ублаже ефекте кризе и да се криза превазиђе. Али, једини прави адекватан одговор би био уколико бисте имали нове логистичке канале и набавили оно што вам недостаје и да нема промене цена. То је јако тешко“, указује Марковић.

Наводи да ћемо можда и ми бити приморани да посегнемо за таквим мерама, као и да све зависи колико дуго ће овај поремећај трајати.

Додаје и да је европско тржиште посебно осетљиво због зависности од увоза енергената.

"Европа је јако рањива – ми смо имали и гасне кризе. И сада ћемо имати проблем као Европа и са гасом. Тржиште Европе је са те стране угрожено и рањиво. Ако упоредимо рецимо са америчким тржиштем – тамо немамо тај скок цена. Јесте и код њих нешто поскупео бензин, али то није у у оном обиму као као што се дешавало у Европи", поручује Марковић.

Без панике – горива има, али неизвесност остаје

Стручњаци поручују и да тренутно нема разлога за страх од несташица, али да је неизвесност и даље велика.

"Имамо стабилну ситуацију и нема великог скока цена, али ако цена нафте настави да расте, мораће да расту и цене деривата", упозорава Марковић.

Како истиче, држава је већ искористила простор за ублажавање цена.

"Држава је већ смањила акцизе, она нема више простора где да смањује, када се пређе нека граница онда ће морати да расте цена деривата на тржишту. Просто немате више са чиме то да амортизујете", закључује Марковић.

Лукић: Највећи глобални шок понуде на тржишту нафтних деривата икада

Професор Економског факултета Велимир Лукић истиче да овај сукоб између три нације се суштински води на тлу чак девет земаља, а данак који плаћа глобална економија је сваким даном све већи и већи.

"Глобалне економије покушавају да се прилагођавају, али оно што можемо да видимо јесте да је овај шок толико велики да можемо да га назовемо највећим глобалним шоком понуде на тржишту нафтних деривата који је забележен", додаје Лукић.

Државне мере за ублажавање последица тренутно дају резултат, али њихов ефекат је временски ограничен.

"Уколико дође до даље ескалације овога сукоба, ми ћемо сигурно да видимо да ће данак који ће од глобалне економије да се узме, да се тиче и производње и прераде нафте и понуде нафте у средњем и на дугом року, а не постоји ниједна држава која може да примени мере које могу да буду учинковите у том случају", упозорава Лукић.

Када је реч о јавним финансијама Србије, каже да су оне у врло добром стању.

"Буџетски дефицит који је планиран за ову годину је на нивоу 3 одсто буџета, што значи негде око 337 милијарди динара. А ако погледамо где ту стоје приходи од акциза, они су други највећи пунилац буџета са 457 милијарди динара. Највећи део тога долази од стране акциза које су везане за нафтне деривате. У акцизама, односно кад погледамо колике су акцизе у укупним јавним приходима, то је око 19 процената", наводи Лукић.

Истиче да су то јако велики износи и ако се "држава одрекне 61 одсто од нечега што прерачунато у евре износи око две милијарде и то је на годишњем нивоу, то је јако крупан издатак за буџет".

"Упркос томе стање нашег јавног дуга говори да ми имамо слободног простора за додатно задуживање, а да тај дуг превише не поскупи", додаје Лукић.

Четири предности Србије

Поручује и да Србија има четири "крупне предности" у односу на остатак Европе.

"Пре свега, ми у старту имамо високе стратешке резерве нафте због познате ситуације са НИС-ом. Са друге стране, имамо тај финансијски бафер који се оличава у јавним финансијама. Као трећа предност јесте чињеница да ми већ имамо уходан и разрађен систем дистрибуције нафте и стратешких резерви даље широм земље, и то смо такође тестирали у прошлом периоду", наглашава Лукић.

Четврта предност је, како каже, то што се доносе изузећа на руску нафту.

"Ми имамо добру стартну позицију и у преговарањима у случају да се дође до ширег изузећа са нашим примарним снабдевачем до сада нафтом, односно сировом нафтом, то је Русија. Дакле, у тим преговорима уколико дође до могућности за њих, ми бисмо требали да имамо, или барем се надамо, неко право првенства", закључује Лукић.