BeaMiao

Пожар који је у току дана избио у близини највећег града Калифорније брзо се проширио и захватио 21 квадратни километер терена у близини језера Кастаик, популарног излетишта удаљеног 64 километра од подручја опустошених пожарима који горе већ три недеље.

Ватрогасци са земље, и авиони за гашење из ваздуах, настоје да спрече да се ватра прошири јужно ка насељенијим подручјима у месту Кастаик где живи око 18.000 људи.

Најмање три школе евакуисане су из предострожности у тој области.

У међувремену, званичници Лос Анђелеса се припремају за могућу кишу.

Градоначелница Лос Анђелеса Карен Бас издала је извршну наредбу да се појачају акције рачишћавања терена у областима које су изгореле у пожару пре него што падне најављена киша.

У пожарима у Лос Анђелесу погинуло је 28 људи, а уништено више од 14.000 објеката од 7. јануара.

Председник Сједињених Америчких Држава Доналд Трамп, који је током своје инаугурације у понедљека критиковао мере предузете против пожара, најавио је да ће у петак обићи Лос Анђелес.

Како се сумња, он је данас око 12.25 часова на Новом Београду, ученицима Графичко-медијске школе претио најпре дрвеном мотком, а потом и ножем, наводи се у саопштењу МУП-а.

Б. М. је одређено задржавање до 48 часова и он ће, уз кривичну пријаву, бити приведен Трећем основном јавном тужилаштву у Београду, додаје се у саопштењу.

Србија је мало тржиште, али према подацима компаније која се бави интернет безбедношћу све врсте сајбер напада из године у годину расту, неке су и двоструко увећане.

"По веб претњама Србија је на рекордном, нажалост негативном - деветом месту на свету. Наше тржиште односно наши корисници сурфују и користе интернет са непоузданих сајтова и самим тим смо изложени великом ризику", наводи Драган Давидовић, генерални директор "Касперски" за Источну Европу.

Када је безбедно оставити податке на интернету

У одељење за Високотехнолошки криминал МУП-а прошле године стигло је више од 170 кривичних пријава за интернет криминал. Зато упозоравају да је неопходно знати основе онлајн плаћања и када је безбедно оставити податке на интернету.

"Физичко лице купи неки производ на интернету, остави у бази података свој телефон, е-маил адресу, личне податке а на пример база података те фирме процури на интернету, односно дарк нету, ти подаци постају доступни извршиоцима кривичних дела", упозорава Владимир Вујић, начелник сектора за Високотехнолошки криминал МУП-а Србије.

Највише расте број превара тзв. фишинг. Некада је ишао преко имејла, а данас хакери нападају путем смс-а и говорним позивањем. Напади на електронско банкарство су шест пута увећани у односу на претходну годину, јер тако криминалци најбрже долазе до новца.

"Ти подаци се не односе на саме банке него се односе првенствено на нападе на апликације које користимо за банкарство, на веб сајтове које користимо за банкарство, пос терминале и атм уређаје. То су тачке које је много лакше напасти, остварити пробој и доћи до финансијске користи него сам напад на банку или на било коју финансијску институцију", објашњава Давидовић.

Никад се не кликће на линк

Вујић указује да је прво и основно, да се никада не кликће на линк који се добија у имејл или смс поруци.

"Не само што може бити фишинг за остављање података може бити и малвер који ће се скинути на рачунар или мобилни телефон а касније тај малвер врши експлоатацију на том уређају и омогућава нападачу да уђе у тај систем", истиче Вујић.

Више од половине компанија доживело је сајбер напад у 2023. години, а свакој петој процурели су подаци на интернету, показује истраживање спроведено у 27 земаља.

Трошкови напада и улагање у опоравак за 65 одсто највећих компанија, виши су од два милиона долара. И поред тога, само десет одсто компанија штити све своје корпоративне и десктоп рачунаре, а само осам одсто фирмине мобилне телефоне, што и даље оставља могућност сајбер криминалцима да уђу у инфраструктуру компаније.

Пре десетак дана изгорело је игралиште у Пожеги, незванично се сумња да је пожар подметнут, а истрага је у току.

У панчевачком насељу Котеж 2, десила се слична ситуација где су дванаестогодишњаци оштетили већину справа када су на игралишту запалили ватру. 

Клупе поломљене, љуљашке покидане, тобогана нема

У Београду у насељу Медаковић 2 на дечијем игралишту недостају тобоган, љуљашке, клацкалице, клупе су поломљене и небезбедне, нема ни расвете.

"Зеленило Београд" одржава 1432 дечија игралишта на територији 10 централних градских општина. Како кажу, од новца који годишње потроше на обнову уништених игралишта могли би да изграде два нова.

Понекад се грађани удруже, као у Јурија Гагарина 173 на Новом Београду где су станари добили и награду за најлепше двориште тог насеља од 2014. до 2021. године. Имају свој алат и вољу. Како кажу, сви доприносе колико могу.

"Ово смо ми за њих све створили ово игралиште, борили се две три године или више док смо све то оформили, да овде не паркирају аутомобиле него да то буде двориште за децу, јер наша деца су ту одрасла па сад ова млађа генерација, ево, имају љуљашке, имају простор", рекле су станарке једне зграде.

Справе пуцају од преоптерећености

Осим правила понашања, требало би да се поштују и правила коришћења да справе не би пуцале од преоптерећености. Иако су све справе тестиране на тежину већу од дозвољене, и даље се претерује у неким ситуацијама.

"Деца воле да се играју. Ми родитељи ако бисмо их мало упутили како треба да се понашају на игралиштима сигурно би било боље", рекао је један од родитеља.

Сва дечија игралишта која се налазе на јавним зеленим површинама су доступна свима. Не постоји могућност да буду закључана. 

У иностранству се игралишта затварају

"Једино што примећујемо и у иностранству та игралишта су затворена и оне се увече затварају после 8 часова. онда се на тај начин превентира нека врста вандализма", рекла је једна од родитеља.

Мирјана Обучински из ЈКП "Зеленило Београд" истакла је да радници обилазе терен свакодневно и да контролишу исправност дечијих реквизита  и додала да су штете изузетно честе како на игралиштима тако и на зеленим површинама.

Можда би ситуација била другачије, да су београдски паркови сачували чуваре, које су некада имали сви, такозване, паркаџије. Њихова дужност била је одржавање чистоће. Могли су да опомињу за недолично понашање, нису били овлашћени да кажњавају, али су могли да потраже асистенцију милиције. Паркаџије су носиле посебну униформу.

Данас се игралишта углавном чувају видео-надзором и, надамо се, васпитањем.

У Србији има готово 270.000 студената, али наставе нема на већини факултета. Држава тражи да се студентима омогући несметано школовање и кажу да су могуће тужбе оних студената који желе да студирају, што би, како тврде, значило и финансијску блокаду и престанак рада факултета. Представници студената кажу да је проблем решив, односно, да је потребно да се испуне њихови захтеви, а да, до тада, остају у блокадама.

Професори су махом уједињени у подршци захтевима студената, не нужно и блокадама факултета.

Вучићевић: Кључ друштвене кризе испуњење захтева

Ванредни професор Факултета политичких наука у Београду Душан Вучићевић каже да подржава испуњење студентских захтева, сматрајући притом да је важно да се наведе да захтеви студената у блокади нису испуњени, јер, како тврди, део гледалаца Радио-телевизије Србије верује да су захтеви испуњени зато што су то поруке које шаљу јавни функционери.

"Четири захтева заправо нису испуњена. Студенти су се сагласили око тога да треба објавити комплетну документацију која се односи на надстрешницу у Новом Саду и изградњу железничке станице. Колеге са Грађевинског факултета у Београду и Техничког факултета у Новом Саду су објавиле шта од документације недостаје, а листа документата који још увек нису објављени је позамашна", указује Вучићевић.

Сматра да ни други захтев о процесуирању свих који су у претходном периоду нападали студенте нису испуњени.

"То су људи који су тукли студенте, и на блокадама их нападали на различите начине. То је листа од 15 или 20 имена, за које ја верујем да ће ући у историју бешчашћа у Србији, а који су махом јавни функционери. Знам да ми негде треба да кажемо да пустимо институције да обаве свој посао и да ће оне то урадити, али у овом случају можемо се осврнути на догађај од пре неколико дана када је један одборник из новосадске скупштине разбио излог Српске напредне странке и одмах сутрадан је приведен и одређен му је кућни притвор од 90 дана. А овде се заправо ништа не дешава већ месецима", напомиње ванредни професор на Факултету политичких наука у Београду.

Наводи да ни преостали захтеви нису до краја испуњени.

"Један се односи на повећање издатака за образовање у Србији у буџету за неких 20 одсто, са око 3,5 на отприлике 4,2 на нивоу целокупног буџета. То су и даље врло ниска издвајања у односу на неке друге европске државе. Такође, није решено ни питање које се односи на заустављање поступака који су покренути против студената који су били хапшени на протестима. Истина је да су пуштени из притвора, али се поступци против неких од њих и даље воде", каже Вучићевић.

Истиче да је кључ изласка из, како наводи, велике друштвене кризе у испуњењу тих захтева.

"Врло је важно је да ти захтеви буду испуњени и да онда пробамо некако да се вратимо на факултете, почнемо да надокнађујемо наставу и колико-толико се вратимо у неко уобичајено стање", наглашава саговорник са Факултета политичких наука.

Петров: Да се договоримо на нивоу универзитета

Редовни Професор београдског Правног факултета Владан Петров каже да је за њега суштинска ствар да су "протести одређеног и релевантног броја студената" произашли из потребе да се покаже револт према општој ситуацији у друштву.

"Непосредан повод је био стравичан догађај у Новом Саду, али то организовање није могло да буде спонтано, колико год да су студенти у блокади покушавали да се одбране од покушаја утицаја политичара или разних невладиних организација и иницијатива. Утисак је да је дошло до проживљавања између студенских захтева и политике, а студенти су у једном тренутку свакако ушли у процес политизације", објашњава Петров.

Истиче и да су пленуми, који се на факултетима организују, тела која, како сматра, у важећем праву не постоје.

"Немају апсолутно никакав легитимитет, јер легитимитет, чак и кад је реч о студентским органима, увек произлази из избора. Није суштина да се толико бавимо захтевима, а да не покушамо да седнемо за исти сто, на нивоу универзитета и других релевантних институција. Идеја је да се на универзитету уради доста у погледу тога да се званично утврди који су то захтеви студената у блокади, како они тачно данас гласе, како су гласили некада или како су гласили у неким фазама за све ово време", указује професор Правног факултета.

Напомиње и да се мора спровести вештачење.

"Поштујем све релевантне институције и морамо некога овластити да буде вештак и да званично утврди шта евентуално у тој документацији недостаје. За сада је званично, пред крај 2024. године, Врховно јавно тужилаштво објавило да су сви документи који се тичу поступка, а који се налазе у списима предмета, објављени. Можемо да сумњамо да је то заиста тако, али просто не смемо тако паушално да говоримо о томе да нешто јесте утврђено или није", тврди Петров.

Професор на ФПН-у Душан Вучићевић истиче да, када је реч о легитимитету пленума исто тако може да се говори и о легитимитету званичних представничких тела студената на факултетима.

"Када је 2021. године донет Закон о студентском организовању, у пракси је у потпуности затворен простор студентским организацијама да учествују на студентским изборима. Од тада, годинама имамо студентске изборе на различитим факултетима Београдског универзитета који се одржавају само са једном организацијом. Код нас на факултету (ФПН) је тако било 2022, а 2024. су једва дозвољени избори са две студентске организације. Међутим, гласове је бројала само једна студентска организација. Друга студентска организација је победила, а онда је ова прва променила пословник и правилник", сумира Вучићевић.

Професор Саво Петров напомиње да су на Правном факултету постојале две листе, и да је таква закон формализовао студентско организовање.

Надокнада наставе и испитних рокова

Говорећи о надокнади наставе и испитних рокова, професор Вучићевић се осврнуо на и на недавну изјаву ректора Универзитета у Београду Владана Ђокића, који је изјавио да постоји план о надокнађивању.

"Постоји план да се рокови не губе, као и да, заправо, најпре морамо да надокнадимо наставу коју смо изгубили у децембру, па да тек онда приступимо јануарском и фебруарском року. Идеја ја да ће се онда померити и почетак другог семестра и да ћемо морати да радимо – професор Ђокић можда то није рекао – и током лета, и то нас вероватно све чека. Због тога и јесте важно да захтеви што пре буду испуњени, да заиста не бисмо дошли у ситуацију да огроман број студената испашта и да не може да полаже испите, а да се чини да је од 260.000 и више студената важније од двадесетак функционера", истиче Вучићевић.

С друге стране, професор Владан Петров указује да чак и ако захтеви нису испуњени, постоје уставне и легалне форме око слободе мирног окупљања и протестовања која се остварују на другим местима, и ван факултета.

"Ја ћу увек подржати студенске протесте уколико су они у складу са уставом и законом. Али студенске блокаде не. Код нас, барем на Правном факултету, јануарски рок се сигурно неће десити. На крају смо јануара, а по статуту нашег факултета постоји дефиниција да је јануарски испитни рок онај који се по правилу одржава, чини ми се, од 11. до 25. јануара, што значи да се он не може одржати у фебруару, марту или накнадно", каже Петров.

Сматра да је редовност наставе као, како тврди, првог стуба аутономије универзитета, доведена у питање.

"Испитни рокови могу да се згусну, али чему ће служити ти бројни испитни рокови између којих неће бити пауза. Вероватно само за додатну пријаву у следећи испитни рок. Шта је са наставом и припремом? Значи, та прича о даноноћном раду током јула и августа лепо звучи, али, пошто сам ја 25 година на факултету, просто, у њу баш и не верујем", сматра Петров.

Факултети, тужбе и дијалог

Када је реч о евентуалним тужбама студента према факултетима, о којима је претходних дана причала председница Народне скупштине Ана Брнабић, што би могло до доведе до блокада рачуна факултета, Владан Петров сматра да за тако нешто постоји законски основ.

"Постоји и основ за прекршајну одговорност факултета и самих органа, по Закону о високом образовању, уколико се настава не одржава или ако се школарина неосновано наплаћује", каже Петров.

Истиче, међутим, да је у читавом процесу важнији дијалог.

"Улога Министарства просвете је важна. Такође, и позиција Народне скупштине. Наравно и студенти који заступају различита становишта, па и професора који мисле различито", закључује Петров.

Душан Вучићевић указује да он, са позиције које говори, увек подржава дијалог, али да је у том процесу потребна "добра вера са обе стране".

"Важно је да што пре озбиљно разговарамо, али не видим да та добра вера постоји од стране власти, јер постоје свакодневне претње и застрашивања упућених студентима. Видели смо како изгледа дијалог између премијера Милоша Вучевића и просветних радника. Не можемо на тај начин да изађемо из дубоке кризе, а на њу се, попут снежне грудве, лепе и друге друштвене групе", закључује Вучићевић.

Петров тренутну ситуацију не види као велику кризу друштва, сматрајући да је она "само у виртуелном свету", али је сагласан да је постоји јака поларизација између "политичке опције која има убедљиву већину и оне које то нема".

"Постоји и трећа категорија људи који просто желе да живе један нормалан живот, и можда чак не гласају ни за једну, ни за другу опцију. Мислим да треба обратити пажњу у јавном дискурсу и на ту категорију људи. Ми смо професори свих студената и морамо да разговарамо међусобно, па можда и са надлежним органима државе – предложимо неко одговарајуће решење – па ако они онда неће то да прихвате, то је већ озбиљнија порука“, истиче Петров.

Целу емисију погледајте у видео запису на почетку текста...

Решавање питања рата у Украјини било је оно што се најпажљивије слушало током кампање од Доналда Трампа.

Речи председника Доналда Трампа да Америка није Панамски канал "дала Кини већ Панами", па ће га, због тога, "вратити", изазвале су праву панику у тој држави па је од генералног секретара УН Антонија Гутереса затражено да се будућношћу једног од најважнијих пловних путева на планети позабави и Савет безбедности.

Трампове речи протумачене су као "претња силом" што се коси са Повељом УН и самим тим постаје проблем Савета безбедности.

Писмо Гутересу објаснио је и председник Хозе Раул Мулино, који је објаснио да Панамски канал није амерички поклон његовој земљи.

"У потпуности одбацујемо све што је Трамп рекао. Прво, јер није тачно, а затим и јер Панамски канал припада Панами и тако ће бити и надаље", рекао је Мулино током форума у швајцарском Давосу.

Трамп је, такође, оптужио компанију која контролише канал да послује на штету САД, након чега су панамске власти покренуле свеобухватну ревизију пословања како би се обезбедило "ефикасна и транспарентна употреба јавних добара".

Компанија на коју је амерички председник мислио је "Хачкинсон портс", хонгконшка фирма која контролише луке Балбоа и Кристобал, на атлантској и пацифичкој страни канала.

Кинеске власти одмах су навеле да је та држава одувек поштовала суверенитет Панаме над каналом, који Пекинг сматра "трајно неутралним пловним путем", док је компанија тврди да је и до сада пословала потпуно транспарентно.

Само прошле године, Панама је од прихода повезаних са каналом инкасирала 2,5 милијарде долара, односно око 30 милијарди од 2000. године.

Победа над природом, или природа узвраћа ударац

"Море је ужасно и страшне су олује, али те препреке никада нису биле довољан разлог за останак на обали", рекао је, својевремено, португалски морепловац Фернандо Магелан. Опасни пут којим је Магелан прошао око Огњене земље готово је заборављен када је 1914. године прокопан Панамски канал.

Симбол победе човека над природом је више од века касније у опасности да постане један од најдрастичнијих примера последица глобалног отопљавања, јер се уски канал који је прокопан 26 метара изнад нивоа мора, пуни водом из језера Гатун и оближњег резервоара.

Из ова два извора, водом се снабдева и 4,3 милиона становника Панаме, па је изостанак киша и смањен ниво у језеру и резервоару натерао власти ове државе да балансирају између потреба становништва за текућом водом и међународних обавеза у вези са Панамским каналом. Додатне проблеме изазвала је и одлука панамских власти да по цени од четири милиона долара дозволе „прескакање реда“ за улазак у канал.

Ситуација у Панамском каналу се сигурно неће поправити у неколико наредних месеци, пошто ће водостај на језеру Гатун у марту и априлу, како се очекује, бити на најнижем нивоу у историји, због чега ће саобраћај овим каналом бити додатно смањен.

Због суше, капацитет овог канала је почетком прошле године смањен са 36 на 22 брода дневно. До августа, каналом су пролазила 32 брода.

До фебруара, Панамским каналом ће моћи да прође свега 16 бродова дневно, док ће остали бити преусмерени на 13.000 километара дужи пут око Огњене земље. Прошле године, Панамским каналом прошло је 14.000 бродова који су робу из Азије превозили до источне обале Сједињених Америчких Држава, или даље ка Европи.

Америчка војска извршила је 1979. године инвазију на Панаму како би збацила диктатора Мануела Норијегу.

Притвор им је одређен да не би утицали на сведоке, да не би поновили кривично дело у кратком временском периоду и јер им је стављено на терет кривично дело за које је прописана казна затвора преко пет година, а начин извршења дела и наступеле последице су довеле до узнемирења јавности, рекла је за Танјуг портпаролка суда Милица Величковић.

Више јавно тужилаштво у Београду раније данас, покренуло је истрагу против три одговорна лица Дома за смештај старих и одраслих лица.

Саопштило је да су осумњичени у овом предмету директор Дома за смештај старих и одраслих лица "Ивановић" Г. И, као и А. И. и М. И. којима је фактички поверено обављање послова управљања, надзора и других послова у наведеном дому.

Наредбом о спровођењу истраге осумњиченима се на терет ставља кривично дело тешко дело против опште сигурности.

Постоје основи сумње да од неутврђеног дана до 20. јануара 2025. године поменути осумњичени нису поступили по прописима предвиђеним одредбама Закона о заштити становништва о изложености дуванском диму, којим је забрањено пушење у просторијама установа социјалне заштите.

Супротно Одлуци о именовању лица овлашћеног и задуженог за контролу забране пушења, којом је именована Г. И, она није контролисала забрану пушења у простору у којем је пушење забрањено и то у спаваћим собама у којима су смештени корисници дома, у ходнику и у поткровљу.

Такође, осумњичени нису поступили по одредбама Закона о правима корисника услуга привременог смештаја у социјалној заштити, којима је између осталог, предвиђено да је установа обавезна да корисника смештаја благовремено упозна да мора да поштује правила понашања и организације живота код пружаоца услуга, а уколико их корисник не поштује и тиме угрожава безбедност, здравље и живот осталих корисника, да одлучи о престанку његовог смештаја.

Такође није израђена ни "Процедура о поступању у случају наступања инцидентних ситуација", те осумњичени нису поступали ни по техничким правилима о мерама заштите, као ни по Акту о процени ризика на радном месту и радној околини који је донела и потписала осумњичена Г. И, чиме су изазвали опасност за живот, тело људи и имовину већег обима.

Услед свега наведеног у соби у поткровљу, коју је користио један корисник дома дошло је до избијања пожара контактом ужареног предмета (жара цигарете или отвореног пламена упаљача) са запаљивом материјом у зони кревета.

Осумњичени су при томе олако држали да до смрти и задобијања телесних повреда корисника неће доћи или да ће то моћи да спрече, међутим наступила је смрт осам корисника дома, док је тешке телесне повреде задобило њих седморо.

Мушкарац је, према незваничним информацијама, ушао у зграду Основне школе "Бранко Ћопић" на Видиковцу у Раковици, око 15 часова, представио се као родитељ, али није рекао чији је родитељ.

Потом је, како сазнаје Сајт РТС, претио је да ће побити све у школи.

После интервенције школског полицајца, убрзо је дошла полицијска патрола и одвезла га у ПУ Раковица.

Главни улаз школе ће од сутра бити закључен о чему су обавештени родитељи ученика ове школе. 

Прогноза времена, упозорење и вероватноћа остварења опасне појаве
(Извор: РХМЗ)

23.01.2025. Четвртак: Умерено до потпуно облачно и мало топлије, пре подне и средином дана у јужним и централним пределима са дужим сунчаним интервалима. Киша се очекује ујутру понегде у Војводини, а у другом делу дана местимично у северним и западним пределима Србије, у Шумадији и Браничеву. Дуваће слаб и умерен јужни и југоисточни ветар. Најнижа температура од -4 до 1, а највиша дневна од 7 до 13 степени.

24.01.2025. Петак: Облачно, местимично са кишом, после подне престанак падавина и смањење облачности. Ветар слаб до умерен северозападни. Најнижа температура од -1 до 5, а највиша од 6 до 12 степени.

25.01.2025. Субота: Ујутро и пре подне местимично магла и ниска облачност. У току дана мало до умерено облачно са сунчаним интервалима. Ветар слаб, променљив, крајем дана и у току ноћи на југу Баната и у доњем Подунављу југоисточни и у појачању. Најнижа температура од -1 до 5, а највиша од 10 до 15 степени.

26.01.2025. Недеља: Мало до умерено облачно са сунчаним интервалима. Ветар слаб и умерен, на југу Баната и у доњем Подунављу повремено и јак, југоисточни. Најнижа температура од -1 до 6, а највиша дневна од 12 до 16 степени.

Прогноза временa за наредних пет дана (од 27.01.2025. до 31.01.2025.)
Мало до умерено облачно са дужим сунчаним периодима и топло време са дневном температуром знатно изнад просека за трећу декаду јануара, у већини места од 13 до 17 степени, што ће у планинским пределима условити топљење снега.

Кривичном пријавом осумњиченом се на терет ставља кривично дело угрожавање безбедности ваздушног саобраћаја за које је запрећена казна затвора од једне до осам година.

Осумњичени није саслушан пред јавним тужиоцем, јер постављени бранилац по службеној дужности није приступио у просторије јавног тужилаштва због обуставе рада адвоката.

Тужилаштво је судији за претходни поступак Вишег суда у Београду предложило да С. С. (33) одреди притвор због опасности од бекства и да не би поновио кривично дело у кратком временском периоду.

Према наводима кривичне пријаве, сумња се да је С. С. 20. јануара у 12.23 возилом, на којем је било укључено жуто ротационо светло и које је на хауби имало ознаку "120", ушао на главни улаз Технике ЈАТ-а где су му радници, мислећи да се ради о њиховом службеном возилу, подигли рампу и пропустили возило.

Осумњичени је наставио кретање и возилом ушао на авионску писту, да би након тога пробио излазну рампу и удаљио се са лица места у правцу граничног прелаза Трбушница, где га је полиција пресрела и ухапсила.

Међу повређенима су и четворица ватрогасаца који су интервенисали након експлозије у згради.

Спасилачке екипе наставиле су потрагу у рушевинама зграде која се срушила протекле ноћи, преноси италијански јавни сервис Раи.

Како се наводи, до експлозије је дошло услед цурења гаса.

"Кад су разбијали нечије просторије, нисмо то ми радили, то су они радили. Насиљем се баве они. Нама насиље није потребно. Ми хоћемо да разговарамо са студентима, са свима. Они неће. Ми хоћемо. Увек смо за дијалог и хоћемо да разговарамо о захтевима, јесу ли испуњени или не, или нам бар кажите, а шта то није испуњено. И као што видите, никада нисмо чули шта то није испуњено. Изгледа да и нећемо", рекао је председник Алксандар Вучић у Давосу.

"Нико неће студентима пружити пендрек спаса"

На питање новинара у Давосу да прокоментарише изјаву Бојана Пајтића који тврди да његов брат Андреј Вучић и Звонко Веселиновић наводно спремају навијаче из Београда како би зауставили блокаде у Новом Саду, Вучић је рекао да Веселиновића није видео седам или осам година као и да студентима нико неће улазити на факултете.

"Што би то неко радио? Ми смо рекли студентима, можете да проводите време на факултету колико хоћете, противзаконито блокирајте улице и то се толерише. Све преко тога, где ћете ви некога да малтретирате, не може да се толерише. А то да вас неко спречава да ви блокирате на факултетима, овамо или онамо, не пада нам на памет", рекао је Вучић.

Он је поновио да студенитима нико неће ући на факултет и "пружити им пендрек спаса".

Како је рекао, стиже много тужби против професора, декана, ректора и факултета због неодржавања испита, као и због неодржавања часова у школама. И поставља се питање, каже председник како ће то бити решено.

"Само нек неко размисли, шта је то што раде?"

"Ко ће то да плати? Па сви ћемо да банкротирамо. Универзитет, комплетан школски систем, сви појединачно, професори, сви. Само нек неко размисли шта је то што раде", рекао је.

Он је додао да постоје и разне идеје о генералном штрајку: "Да људи штрајкују, да не купе хлеба тог дана него да га купе раније, или не знам већ шта да раде, да не ручају, не вечерају ако је могуће?" 

Највише су страдала три српска села: Ислам Грчки, Кашић и Смоковић, као и мешовита села Муровица, Црно, Земуник, Горњи, Пољица и Ислам Латински, каже председник Документационо-информационог центра "Веритас" Саво Штрбац, који је на том подручју рођен.

"Ја сам се тада затекао доле. Ја сам, углавном, и преузео наше мртве. На сваку годишњицу емоције су ми много појачане и помешане. Сетим се целих породица које су страдале. Међу њима је породица Гагић у Буковићу поред Бенковца, отац и двоје малолетне деце. Страдали су од једне гранате испаљене са хрватских положаја", каже Штрбац.

Председница Удружења породица "Суза" Драгана Ђукић каже за наш програм да се у Хрватској не ради ништа како би се расветлиле судбине несталих Срба.

"Најстрашније је то што 11 породица још увек живи у болној неизвесности", наводи Ђукићева.

Истиче да је незамисливо да након толико година те породице немају право да сазнају истину, односно да сахране посмртне остатке и да нађу мир.

"За њих та акција још увек траје, за њих нема мира", указује Ђукићева.

Истиче да људи који су избегли у треће земље немају наде у повратак на своја огњишта, јер им се за то не нуди могућност.

Линта: За злочине нико није одговарао 

Председник Савеза Срба из региона Миодраг Линта каже за Радио Београд да за злочине у операцији "Масленица" нико није одговарао ни пред Међународним, ни пред судовима у Хрватској.

"У Хрватској не постоји политичка воља да се процесуирају ратни злочини над Србима. Апелујем на наше Тужилаштво за ратне злочине да покрене истрагу, да подигне оптужницу за бруталне и свирепе злочине над Србима у Равним Котарима и на Малом Алану", наводи Линта.

Упозорава да није могуће очекивати истинску нормализацију односа на простору бивше Југославије док се не успоставе исти стандарди у суђењима за ратне злочине и док се не буду поштовале све жртве, без обзира на националну припадност.

Ко стоји иза хрватске операције "Масленица" 

Документационо-информациони центар "Веритас" наводи да су операцију "Масленица" планирали и извели Јанко Бобетко, Анте Готовина, Анте Росо, Мирко Норац и Младен Маркач, уз знање и одобрење тадашњег председника Хрватске Фрање Туђмана.

Операција је изведена у току реализације "Венсовог плана", којим је Република Српска Крајина стављена под заштиту мировних снага Уједињених нација.

Према наводима оптужнице, осумњичени М. Д., је "29. маја 2023. године, у близини просторија општине Звечан, у сарадњи и координацији са осталим окривљенима српске националности, уз употребу насиља и оружја напао и озбиљно претио војницима мировне мисије КФОР-а, као и припадницима полиције".

Тужилац Специјалног тужилаштва затражио је од суда да окривљеног прогласи кривим, казни га по закону и продужи му притвор до окончања овог кривичног дела.

До протеста у Звечану, Зубином Потоку и Лепосавићу дошло је након што је такозвана косовска полиција ушла у општинске зграде и у њих увела албанске градоначелнике изабране на изборима које су Срби бојкотовали.

Припадници Кфора су 29. маја распоређени око општинских зграда у Лепосавићу, Зубином Потоку и Звечану, а после неуспелих разговора између политичких представника Срба и официра Кфора да специјалци напусте зграде општине, дошло је до сукоба грађана и међународних војника.

Повређено је више десетина Срба и војника Кфора, а након тога ухапшена су осморица Срба.

На заједничкој конференцији са Бадром Абделатијем нагласио је да ће у наредним данима у парламенту Србије бити ратификован Споразум о слободној трговини између две земље, а који ће према речима египатског министра 400 пута повећати економску размену две земаљe.

"Огроман потенцијал који постоји за економску сарадњу између наших земаља додатно је подстакнут чињенциом да Србија у 2025. има амбицију да буде најбржа растућа економија у Европи", рекао је Ђурић и додао да је колегу упознао о чињеници да је Србија за мање од деценију довструко увећала БДП и да се спрема за Еxпо на којем очекује и велики египатски павиљон.

Нагласио је да је Египат један од најближих партнера Србије на међунарондој сцени и да је пријатељство две земље потврђено у многим временима које је додатно учвршћена под вођством двојице председника Александра Вучића и Абдела Фатах ел Сисија.

Он је напоменуо да је размена у политичкој, стратешкој и економској сфери веома значајна и да Србија подржава Египат у међународним иницијативама, укључујући кандидатуру Египта за директора УНЕСКО-а.

Састанак Вучевића и Абделатија

Председник Владе Републике Србије Милош Вучевић одржао је састанак са министром спољних послова Египата Бедром Абделатијем, након којег је потписан и Меморандум о разумевању у области водних ресурса и наводњавања.

Вучевић је оценио да Србију и Египат везују традиционално пријатељски односи, који представљају добру основу за унапређење сарадње на свим нивоима, а пре свега за брже повезивање двеју економија.

Подсетио је на споразуме које су две земље потписале у готово свим областима од обостраног интереса, додајући да је за бржи развој трговинских односа од највећег значаја Споразум о слободној трговини, потписан у претходној години.

Он је навео да Србија веома цени подршку Египта на међународном нивоу и додао да обе земље имају једнаку одговорност за очување стабилности својих региона.

Министар спољних послова Египта пренео је поздраве председника и премијера ове земље, поручујући да су односи у свим сферама значајно унапређени заваљујући узајамној подршци и разумевању, као и посетама званичника на високом нивоу, саопштено је из Владе.

Србија као пожељан партнер у афричким пројектима

Шеф египатске дипломатије је истакао да је Србија пожељан партнер у пројектима на том тржишту.

Вучевић је позвао египатске компаније да инвестирају у Србији, пре свега, у областима пољопривреде, инфраструктуре, енергетике и ИТ сектору и истиче да је организовање пословних форума велики подстрек за развој економије обе земље.

Председник Владе упутио је позив за учешће на Експо 2027., која за Србију, према његовим речима, представља велику развојну шансу и могућност за промоцију свих њених потенцијала.

Меморандум о разумевању у области водних ресурса и наводњавања потписали су министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Србије Александар Мартиновић и министар спољних послова Бедр Абделати, у име Министарства водних ресурса и наводњавања Арапске Републике Египат.

Председница Народне скупштине Ана Брнабић састала се са министром иностраних послова Арапске Републике Египат Бадром Абделатијем, а у разговору су потврђени интензивни и квалитетни билатерални односи, који доживљавају убрзан успон у последњој деценији захваљујући личној посвећености и доприносу два председника.

Председница парламента је истакла да Србија остаје чврсто опредељена за унапређење свеукупне сарадње две земље, као и да је уверена да ће парламентарне институције кроз сарадњу допринети даљем јачању билатералних односа, саопштено је из Скупштине Србије.

Обостране посете као сигнал за јачање сарадње

Брнабић додаје да јој је драго што је Србија имала прилику да угости председника Сената Египта Абделвахаба Абделразека почетком новембра прошле године, као и председника Представничког дома Египта Ханафија Али Џабалија у 2023. години и да ће се наставити са реализацијом обостраних посета.

Указала је на значај усвајања Заједничке декларације о стратешком партнерству током посете египатског председника Србији, као и потписивања Споразума о слободној трговини и осталих билатералних споразума, током посете председника Србије Египту.

Брнабић је рекла да ће се Предлог закона о потврђивању Споразума о слободној трговини између две земље наћи ускоро на дневном реду скупштинског заседања.

Министар Абделати је истакао да је економска сарадња Србије и Египта добра и развијена и да су посвећени јачању, као и да би заједнички наступ на афричком континенту донео користи за обе стране.

Он је честитао Србији што ће бити домаћин специјализоване изложбе ЕКСПО 2027 у Београду, наводећи да је Арапска Република Египат потврдила учешће и изразивши наду да ће што више египатских привредника препознати значај ЕКСПО 2027.

Изостало је објашење зашто је одбачена народна иницијатива за расписивање реферндума. Због тога је Управни суд поништио решење краљевачке скупштине.

Из пресуде Управног суда:
"У конкретном случају, према налажењу суда, из оспореног решења произлази да је тужени пропустио да да разлоге којима се руководио приликом доношења оспореног решења, односно да наведе чињенично стање и доказе који представљају основ за доношење решења о одбацивању народне иницијативе, а које решење је донео на основу одредаба Закона о референдуму и народној иницијативи, на које се позвао у уводу оспореног решења.  Због наведених разлога, суд не може да оцени да ли су постојали услови прописани поменутим законом, за одлуку каква је донета у диспозитиву оспореног решења, као ни основаност навода тужбе."

Председник и секретар краљевачке скуптине нису желели да коментаришу пресуду, али се огласио локални СНС. Kажу да је решење укинуто из формалних разлога.

Из саопштења Градског одобра СНС Kраљево:
"У поновном поступку надлежни орган, тј. Скупштина града дужна је да донесе ново на закону засновано решење, при чему је везана правним схватањем и примедбама суда у погледу поступка, датим у пресуди. на основу члана 69. став 2. Закона о управним споровима на чију сходну примену упућује одредба 76. Закона о референдуму и народној иницијативи, тј. да се донесе ново решење у року од 30 дана на седници Скупштине, у којем ће бити испоштовани наводи из пресуде Управног суда.

Огласила се и краљевачка опозиција, која је учествовала у прикупљању потписа за расписивање референдума. Kажу, мала сатисфакција, али борба и даље предстоји.

Владан Славковић из Локалног фронта, каже: "Ми сад очекујемо да ће председник Скупштине сазвати нову седницу, по коју ће се поново одлучивати о истој ствари. Поново ћемо имати расправу, поново исте аргументе и, овога пута, пробати да их дозовемо правној ствари, истини и уопште поштеној одлуци да се та одлука настави и да идемо на рефендум."

Раднице Апотекарске установе Kраљево градској скупштини, крајем септембра, предале су Иницијативу за расписивање рефендума са готово 11.000 потписа бирача. То је требало да буде довољно, али је Градска изборна комисија одбацила више од 2.000 потписа. Највећим делом због грешака које су направили овлашћени службеници градске управе, који су учествовали у прикупљању потписа. Да ли је на то имала права, Управни суд би могао да одлучује тек ако Скупштина Kрлаљева поново донесе исту одлуку, али у складу са законом.

Осумњичени су директор Дома за смештај старих и одраслих лица "Ивановић“ Г. И, као и А. И. и М. И. којима је фактички поверено обављање послова управљања, надзора и других послова у наведеном дому.

Они нису данас саслушани пред јавном тужиоцем, обзиром да постављени браниоци по службеној дужности нису приступили у просторије тужилаштва због обуставе рада адвоката.

Тужилаштво је предложило судији за претходни поступак Вишег суда у Београду да осумњиченима одреди притвор да не би утицали на сведоке, да не би поновили кривично дело у кратком временском периоду и због узнемирења јавности.

Наредбом о спровођењу истраге осумњиченима се на терет ставља кривично дело "тешко дело против опште сигурности".

Осумњичени се терете да од неутврђеног дана до 20. јануара нису поступили по прописима предвиђеним одредбама Закона о заштити становништва о изложености дуванском диму, којим је забрањено пушење у просторијама установа социјалне заштите.

Напомиње се да супротно Одлуци о именовању лица овлашћеног и задуженог за контролу забране пушења, којом је именована Г. И., она није контролисала забрану пушења у простору у којем је пушење забрањено и то у спаваћим собама у којима су смештени корисници дома, у ходнику и у поткровљу.

Такође, осумњичени нису поступили по одредбама Закона о правима корисника услуга привременог смештаја у социјалној заштити, којима је између осталог, предвиђено да је установа обавезна да корисника смештаја благовремено упозна да мора да поштује правила понашања и организације живота код пружаоца услуга, а уколико их корисник не поштује и тиме угрожава безбедност, здравље и живот осталих корисника, да одлучи о престанку његовог смештаја.

Није ни израђена “Процедура о поступању случају наступања инцидентних ситуација”, те осумњичени нису поступали ни по техничким правилима о мерама заштите, као ни по Акту о процени ризика на радном месту и радној околини који је донела и потписала осумњичена Г. И., чиме су изазвали опаснот за живот, тело људи и имовину већег обима.

Како се напомиње, услед свега наведеног у соби у поткровљу, коју је користио један корисник дома дошло је до избијања пожара контактом ужареног предмета (жара цигарете или отвореног пламена упаљача) са запаљивом материјом у зони кревета.

Осумњичени су при томе олако држали да до смрти и задобијања телесних повреда корисника неће доћи или да ће то моћи да спрече, међутим наступила је смрт осам корисника дома, док је тешке телесне повреде задобило њих седморо, закључује се у саопштењу Тужилаштва.

Откако је добар део главне улице претворен у пешачку зону, па потом укинуто паркиралиште на градском тргу, Прокупчани су суочени са великим недостатком паркинг места.

Грађани то коментаришу овако:

- Више возила има него што има паркинг плаца. Паркирају где стигну, ови кажњавају. На тротоару се нигде не паркира, једино у Прокупљу.
- Закон каже да можеш паркирати ауто на тротоару, али од аута паркираног на тротоару мора да постоји 1.60 метара слободне површине за кретање пешака, што не постоји у Прокупљу.
- Ту не можете проћи уопште, ово што је као пешачко није више пешачко него више паркинг простор. Велики број возила има у Прокупљу, Прокупље је познато по томе, можда други или трећи град у Србији по броју возила у односу на број становника.

По подацима Полицијске управе у Прокупљу, региструје се преко четрнаест хиљада аутомобила, а паркинг места је само 360 у две зоне. Да проблем буде већи, ту је и транзитни саобраћај који се одвија магистралом дуж читавог града.

Милан Јовановић, саобраћајни инспектор, каже: "Град Прокупље у самом центру има највећи проблем што се тиче паркирања. У плану је изградња нових капацитета, нових паркиралишта. Радимо на томе да се пронађу нове локације за изградњу нових паркиралишта."

Очекивања су да проблеми паркирања и саобраћајних гужви буду решени тек изградњом јавних паркинга и гараже, као и обилазнице око Прокупља у саставу ауто пута Ниш-Мердаре, за шта ће бити потребно више времена.

Како је саопштило ресорно министарство, наредба коју је донео министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Александар Мартиновић објављена је у Службеном гласнику 21. јануара и данас је ступила на снагу.

Наредбом се забрањује увоз и провоз живих домаћих говеда, свиња, оваца, коза и осталих домаћих и дивљих папкара, меса и производа од меса, млека и производа од млека, као и осталих производа животињског порекла за исхрану људи.

Забрањен је и увоз и провоз дубоко замрзнутог семена и ембриона, коже, затим споредних производа животињског порекла, биолошког материјала као и превозних средстава за превоз и провоз живих животиња пореклом из земаља у којима постоји сумња или је потврђена болест ФМД.

Ове мере забране увоза и провоза пошиљака, како се истиче, могу се проширити, смањити или укинути, зависно од анализе ризика и праћењем кретања болести.

Министарство пољопривреде саопштило је поводом појаве заразне болести слинавка и шап у Немачкој, да на територији наше земље не постоји ниједна сумња, нити потврђен случај ове болести.

Наведено је и да је слинавка и шап је вирусна и веома заразна болест која погађа папкаре (говеда, свиње, овце, козе и друге), уз ретке случајеве на другим врстама животиња и људима, као и да зараза ове болести проузрокује значајне економске штете, због чега се налази на листи најопаснијих болести Светске организације за здравље животиња.

Подсећа се и да је последњи случај слинавке и шапа у Србији забележен 1996. године на територији АП Косово и Метохија. Наведено је и да Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде, Управа за ветерину активно прати ситуацију у другим земљама и предузима превентивне мере како би се спречило уношење и ширење болести на територији Србије.

Управа за ветерину је 15. јануара одржала састанак са стручним тимовима и надлежним институцијама које ће радити на превенцији и одржавању високог нивоа обазривости и спремности за брзу реакцију у случају постављања сумње на ову болест у нашој земљи.

Министарство пољопривреде апелује на све заинтересоване стране да прате упутства надлежних органа и да се строго придржавају прописаних мера ради заштите здравља животиња и спречавања уношења болести у нашу земљу.

У складу са обавезама пријављивања заразних болести Светској организацији за здравље животиња, Немачка је 10. јануара 2025. обавестила о присуству заразне болести слинавка и шап на свом подручју, у области Бранденбург, западно од Берлина. Болест је потврђена у популацији водених бивола, од којих су три животиње угинуле.